Прочитај ми чланакРазличите су реакције грађана на најаву председника државе Александра Вучића да свим пунолетним грађанима држава исплати 100 евра због ванредног стања.
За једне је то чист политички маркетинг, сличан оном када је Млађан Динкић пре 12 година обећао и никад испунио 1.000 евра сваком грађанину, за друге је добар потез, а чини се да је највише оних који сматрају да није требало дати исто и богатим бизнисменима и људима који су, на пример, током ванредног стања остали без посла. Да постоји систем социјалних карата вероватно не би било места ни за ову тему, али о праведнијем систему у коме би новац од државе добијали само онима којима је заиста потребан у Србији се годинама само прича.
На основу социјалних карата држава је у овој ситуацији могла да направи можда правилнију расподелу 520 милиона евра колико ће за ову меру бити издвојено из републичког буџета. Међутим, последњи пут најављен за прошлу јесен, закон о социјалним картама још није усвојен, за сада се не зна ни када ће бити.
У Министарству рада нисмо добили одговор на питање да ли је оваква расподела новца праведна, односно да ли су они консултовани поводом ове мере и да ли би систем социјалних карата у овом конкретном случају био од помоћи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 9, 2020
Ова мера би, између осталих, данас (петак) требало да буде усвојена на Влади, а са својим предлогом решења је последњих дана изашла и Унија послодаваца Србије која је предложила да се уместо новца грађанима доделе ваучери којима би куповали домаћу робу и тако помогли привреду.
Професорка Економског факултета Јелена Жарковић каже за Данас да није неопходно да сви добију тај новац јер нису сви једнако угрожени, али да није у потпуности против ове мере јер је то начин и да се дође до оних који нису у систему социјалне заштите.
„Зашто би новац добијао неко ко није угрожен? Ова мера пуно кошта, неких 1,3 одсто БДП-а. Мислим да није неопходно да се тај новац да свима. Ако је технички изводљиво, требало је искључити, на пример, све који раде у јавним предузећима и пензионере који имају редовна примања и добијају помоћ од 4.000 динара. То је већ два милиона грађана“, истиче Жарковић.
С друге стране, ако се, како каже, размишља о подршци најугроженијима онда је могла да се повећа накнада онима који се налазе у систему социјалне помоћи.
Жарковић, међутим, није у потпуности против овакве расподеле новца грађанима јер, како каже, само на овакав начин може да се дође до свакога, односно и до оних који нису у систему социјалне заштите.
„Нисам у потпуности против тога, али је добро да се дође до оних који су невидљиви систему. Имамо и угрожене који раде у неформалној економији, оне који раде на пијацама и који ће током ових потпуних забрана остати без посла, као и старије од 65 година који нису остварили право на пензију, попут неких жена на селу“, истиче наша саговорница.
До ових категорија грађана може да се дође као што је то био случај са поделом акција, али ако је технички изводљиво, напомиње она, онда је држава требало да нађе начин да елиминише оне категорије којима новац није неопходан.
„Сигурно да постоји начин, преко система централног регистра на пример, да се добију подаци и направи граница када се ради о платама у приватном сектору и да се каже да, на пример, они који имају редовна примања већа од 50.000 или 40.000 динара, такође, буду изузети“, каже Јелена Жарковић.
Сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић каже да је ово популистичка мера у којој се дели шаком и капом.
„Уопште нема дилеме да је ова мера требало да се односи на социјално угрожене и на оне који су остали без посла и то да се исплати одмах“, каже Ђоговић за Данас.
Права мера била би, како каже, да се са њом не чека до јуна већ да се исплати сада.
„Небитно да ли је у питању новац или неки ваучер за робу, плаћање комуналних услуга то је могло да се обезбеди за социјално угрожене, значи за оне који примају до минималца, ту мислим и на пензионере који имају мале пензије. У том случају било би у реду да то буде и 150 или 200 евра“, истиче Ђоговић и напомиње да нема разлога да се онима који зарађују изнад просека исплаћује 100 евра.
Идеја Уније послодаваца Србије је да се уместо новца грађанима омогући да за овај износ добију ваучере са којима би могли да пазаре домаћу робу и тако помогну српској привреди. Небојша Атанацковић из УПС-а за Данас каже да је то добар начин да се помогне домаћа привреда, али и подсећа да би се део тог новца вратио кроз ПДВ и у буџет.
„Једино оправдање за ову меру је да се побољша домаћа тражња. Многе гране ће бити на ивици опстанка, а чињеница је да ће у народу када све ово прође бити много мање новца самим тим и економски опоравак ће бити доведен у питање“, истиче он. На овај начин би се, како каже, показао племенит однос према привреди. Атанацковић каже да није сигуран како би се ово спровело, али и напомиње да држава има доста времена да осмисли ову акцију.
„Држави је сигурно једноставније да из буџета исплати 100 евра и сигурно да није лако да нешто осмисли, али би са тим ваучерима домаћа привреда била помогнута, а овим би се избегло да део новац заврши у сивој економији“, истиче Небојша Атанацковић.
