Прочитај ми чланакКанадска компанија Boron One, преко своје српске филијале Balkan Gold, потписала је Писмо о намерама са Рудницима каменог угља Ресавица, које се односи на реновирање и потенцијално преузимање рудника борних минерала Побрђе у Ресавици. Вест је објавио портал еКапија, а у питању је још један у низу примера у којима власт Републике Србије, без икакве јавне расправе, страном капиталу препушта контролу над кључним природним ресурсима.
Шта се заправо дешава?
Boron One (раније Erin Ventures) је у рејону Пискања још 2020. године открио резерве борне руде вредне више од две милијарде долара. Сада намеравају да отворе нови рудник, али и да искористе инфраструктуру и лиценце рудника Побрђе, који се налази само 2,5 километара даље. Како је за канадску медијску групацију FTMIG изјавио председник компаније Тим Данијелс, овај аранжман је „елегантно решење“ за обе стране – њихов профит и гашење српског рударства под патронатом државе.
„Ибарским рудницима и руднику Побрђе, међу њима, следи затварање у наредних 18 до 24 месеца. Српска влада их годинама одржава у животу више као социјалну компоненту, јер не знају шта ће са неколико стотина рудара који тамо раде“ – Тим Данијелс, Boron One.
Профит Канађанима, а шта остаје Србима?
Уместо да држава инвестира у модернизацију и експлоатацију овог рудника у сопственој режији – уместо да сачува раднике и објекте – власт Србије излази у сусрет страној компанији, уступајући не само рудно благо, већ и читаву инфраструктуру: прилазне путеве, железницу удаљену 200 метара, непосредну близину лука у Црној Гори, Хрватској и Београду. Boron One не крије да је ово за њих „идеално место“ за извоз. Српска земља, српски рудари, а профит лети у Отаву.
„У Побрђу је за нас од значаја пре свега земљиште… постоје пруга, приступни путеви, радници, депозити… Ми бисмо руду извлачили на површину баш ту“ – Тим Данијелс.
Ко контролише, тај профитира
Власт у Србији се још 2017. године тајно договарала са „Boron One“ (тада Erin Ventures) о комерцијализацији и обнављању Побрђа, а у договору је стајало да Balkan Gold има ексклузивно право на сву борну руду по фиксној цени. То значи да су ресурси Србије закључани за домаћу индустрију и тржиште, чак и ако цене скачу, као што се управо дешава – цена борне руде је у последњих пет година удвостручена, прешавши 700 долара по тони.
Сировине за њих, отпад и сиромаштво за нас
Док канадска компанија отворено говори о плановима да Побрђе постане логистичко чвориште и извозна тачка за њихов рудник у Пискању, јавност у Србији се држи у мраку. Нема еколошке процене утицаја, нема гаранција о заштити радника, нема стратегије за реинвестирање добити у локалну заједницу. Све се води као „win-win“ – али за кога?
„Ова сарадња има велики потенцијал и ставља нашу компанију у центар бизниса са боратима“ – Тим Данијелс.
Опет без јавне расправе
Где је транспарентност? Где су стручне анализе? Зашто се са рудним богатством Србије тргује као са приватном имовином? После искуства са Рио Тинтом, ZiJin-ом, и бројним другим примерима, држава наставља да игнорише глас јавности и потребе локалног становништва. Уместо индустријализације у корист народа, Србија постаје рударска колонија 21. века – у којој су рудари вишак, а природна богатства туђа својина.
Србији не треба Boron One. Србији треба власт која неће распродавати земљу и руду странцима, већ је улагати у домаћу производњу, заштиту животне средине и достојанствен живот радника. Пре него што канадски булдожери загребу у још један српски брдски венац, грађани имају право да питају: ко им је то дозволио и по чијем налогу?
