Прочитај ми чланакБанкарска пракса каже да је јесен један од периода у години када се задужујемо више него обично, јер су новчаници после летњих одмора празни, а стижу трошкови попут поласка деце у школу или припрема за зиму и грејање. И док просечан грађанин Србије “лупа главу” и “три пут мери пре него што пресече” и узме позајмицу, сама држава изгледа нема тих проблема. Србија се, бар према најавама њених званичника, задужује немилице и нико од оних који те кредите потписују нема због тога главобоље. У само два јесења месеца већ смо додатно повећали дуг за више стотина милиона евра, а у најавама је задужење и од целе милијарде.
У Скупштину Србије стигао је предлог закона који предвиђа потврђивање новог задуживања од 178 милиона евра. У питању је кредитни аранжман између државе Србије, Деутсцхе банке и то њене филијале из Хонг Конга, агента Кредитног аранжмана и Синосуре агента за изградњу Београдског метроа, потписан 20. септембра 2024. године.
Метро и новобеоградска железничка станица
Корисник кредита је ЈКП Београдски метро и воз. Период отплате је 13 година укључујући период почека од 5,5 година, а каматна стопа је варијабилна и базира се на шестомесечном ЕУРИБОР-у, увећаном за фиксну маржу од 1,65 одсто годишње.
Како се наводи у разлозима, због којих би посланици требало да дигну руку и све нас заједно додатно задуже, изградња београдског метроа у престоници представља пројекат од великог значаја за град, посебно што је Београд један од ретких главних градова у Европи који нема метро превоз.
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић потписао је уговор од 138 милиона евра о изградњи комплекса железничке станице на Новом Београду са реконструкцијом мостовске конструкције са директором компаније Шандонг за Европу Веи Јимингом.
Приликом самог потписивања није прецизиран тачан извор овог задуживања, али може се претпоставити да је у питању кинески кредит. Наиме, обнова и изградња железнице у Србији изводи се на основу међудржавних договора које је Србија потписала са Кином и Русијом. Послове на модернизацији пруге од Београда до Старе Пазове, изводе кинеске компаније, а финансира кинеска Ексим банка.
Само у септембру задужили се 300 милиона
Пре ова два октобарска задуживања само у септембру у Скупштини Србије усвојена су три предлога закона којим су потврђени кредити у укупној вредности од 300 милиона евра.
Први предлог се односи на зајмове код Дојче банке и Социете Генерале, у износу од чак 200 милиона евра, односно по 100 милиона код обе банке. Овај износ биће искоришћен, како је наведено у закону о потврђивању који су усвојили посланици, за „опште текуће буџетске и оперативне потребе“. У питању је уговор о кредитном аранжману, који је потписан крајем августа на основу меморандума са Италијанском извозно-кредитном агенцијом (САЦЕ) из марта прошле године.
Меморандум се посебно фокусира на размену информација о новим пословним приликама, подршку италијанском извозу у Србију, организацију пословних и образовних иницијатива за повезивање између италијанских и српских представника, пружање подршке позиционирању италијанских компанија у српским ланцима снабдевања…
Влада се задужила код Међународне банке за обнову и развој и за 70.700.000 евра, и то за Пројекат превенције и контроле незаразних болести. У опису пројекта наводи се да ће за особље у примарној здравственој заштити бити обезбеђене обуке за превенцију незаразних болести, као и „решавање изазова у вези са насиљем у породици и подршком менталном здрављу“. Најављује се реновирање објеката примарне здравствене заштите, кампање за подизање свести о здравом начину живота…
Држава нас је задужила за 30 милиона евра да би смо, како се наводи у предлогу, унапредили земљишну администрацију, а новац ће нам дати Међународна банка за обнову и развој.
Овај пројекат састоји се од примене Система масовне процене вредности некретнина, успостављања катастра инфраструктуре, проширење Регистра ризика, подршке за Дигитални архив…
Милијарда и по задужења у најави
У октобру нам је поред кредита за метро и новобеоградску железничку станицу, стигла најава и једне много озбиљније позајмице.
Наиме, представници Владе Србије, Електропривреде Србије (ЕПС) и конзорцијума компанија Хyундаи Енгинееринг и УГТ Ренеwаблес потписали су Уговор о реализацији пројекта за изградњу соларних електрана на територији шест локалних самоуправа у Србији.
Мада током потписивања није објављено колико ће нас то коштати, процена је око 1,5 милијарди долара. Наиме, недељу дана пре потписивања портал “Бусинесс Кореа” објављујући најаву потписивања уговора помену је управо ову бројку.
Портал наводи да је Хyундаи Енгинееринг, у конзорцијуму са својом америчком филијалом Хyундаи Енгинееринг Америца и соларном компанијом УГТ Ренеwаблес, још прошлог новембра изабран као преферирани понуђач за пројекат који обухвата инжењеринг, набавку и изградњу соларне електране која може да произведе 1 гигават електричне енергије у Србији, заједно са батеријским системом за складиштење енергије капацитета 200 мегавата.
“У току су завршни преговори о уговору, а очекује се да ц́е пројекат бити процијењен на око 1,48 милијарди долара”, наводи овај портал, а преноси еКапија.
Сличну рачуницу има и економиста Душан Никезић, потпредседник ССП-а. Он, међутим, упозорава да се то ради мимо тендера, као и да фирма (УГТ Ренеwаблес) до сада није направила ни мегават капацитета за производњу електричне енергије.
Истиче да Србија нема ове паре, што значи да ће се држава или ЕПС задужити 1,5 милијарди долара „да би непознатој америчкој компанији платили три пута више од тржишне цене изградње соларних капацитета“.
“За мање пара, 1,4 милијарде долара, изграђена је једна од највећих соларних електрана на свету – Бадла у Индији, снаге 2.250 МW, што је 622 хиљаде евра по МW, док се у Пољској тренутно граде две соларне електране: једна за 560 хиљада долара по МW, а друга за 500 хиљада евра по МW“, указао је Никезић.
У Министарству рударства и енергетике за Нова.рс су рекли да ће пројекат изградње соларне електране бити финансиран из дугорочних повољних инвестиционих кредита, као и да ће та електрана бити у власништву ЕПС-а.
