Прочитај ми чланакИзјава председнице Владе Ане Брнбић да „Србија и Црна Гора немају отворених питања“, иако је и сама пре само пет месеци истакла у разговору са председником Владе Црне Горе Душком Марковићем да „сва отворена питања треба да се решавају заједничким дијалогом, на узајамно прихватљив начин“ и поменула питања „поштовања права Срба, њиховог језика, идентитета и културног наслеђа у Црној Гори“, пример су неодговорне, кратковиде и штетне спољне политике Владе Србије.
Када би заиста нешто знала о интересима државе и народа чијом владом председава не би могла, као што је то учинила, да крајње неинтелигентно изрекне да су „економска сарадња и међусобна подршка на европском путу кључ пријатељских односа Србије и Црне Горе“.
Ма колико неискусна за функцију коју врши, она би ипак морала да зна да су прилике у Црној Гори такве да режим Мила Ђукановића већ две деценије систематски руши елементарна права српског народа. Председница Владе би морала и да зна да је у току судски прогон лидера српских странака у Црној Гори и монтирани процес у ком се суди и неколицини држављана Србије.
Зато је њена дужност као председнице Владе да стане у заштиту угрожених Срба у Црној Гори, истакне да постоје вема озбиљна отворена питања од чијег решавања зависи развој међусобних односа две земље и у потпуности стане у име државе Србије иза захтева Срба у Црној Гори да се Уставом успостави национална равноправност. То подразумева дефинисање положаја српског народа као конститутивног, утврђивање српског језика и ћириличког писма као службеног, гарантовање пропорционалне заступљености Срба у институцијама система и утврђивање права на успостављање специјалних веза са Србијом.
Информативна служба ДСС
