У ауторској емисији Србин.инфо „Интервју” Дејана Петра Златановића, искусни полицијски ветеран Милан Думановић говори о коруптивним праксама, безбедносним ризицима и улози државних безбедносних служби у Србији.
Думановић упозорава да “паљевине аутомобила” нису изолован инцидент, већ део ширег обрасца који је пребачен са севера Косова и Метохије. По његовом мишљењу, случај запаљеног луксузног БМВ-а мајке директора ПИО фонда, породичног пријатеља браће Вућић, Реље Огњановића, указује на коруптивне мреже интереса припадника СНС-СПС владајућег режима у Србији, које се покушавају маскирати у приватне проблеме. “Ако нема јасних доказа и транспарентности, јавност у Србији неће добити праву слику о мотивима оваквих обрачуна,” наглашава он.
Гост истиче потребу за провером финансијског порекла скупих аутомобила и уговора о поклонима, када су у питању високопозиционирани припадницивладајућег режима, поготово оних личности, који долазе из окружења браће Вучић, наводећи да би “уговор о поклону” морао бити јаван да би се разрешила сумња у евентуалне софистициране мутне токове новца. У том контексту Думановић каже да су паљевине аутомобила раније биле реткост, али да су се “модуси операнди” појавили и да су блиски породици Вучић, што би, по његовом, могло изазвати даља питања о одговорности.
Думановић је током интервјуа и наглашасио да полиција “све зна,” у вези паљевине споменутог БМВ-а, али да је питање хоће ли ко бити процесуиран, поготова када се зна ко је жртва. У том смислу је и повукао да оперативци СБ Пока или УКП-а нАајвероватније знају ко је запалио БМВ- рељиној мајци, али додао да ће одговор вероватно доћи тек са променом режима.
Он је и у интервјуу навео да овај догађај има аналогију са Косовом и Метохијом, где је, како каже, противницима Вучићевог режима, такође, паљени аутомобили и имовина, а поготово након издаје српског народа потписивањем како Брисалског тако и Охридског споразума. У том контексту Думановић је навео и Милана Радојичића, означавајући га као фигура која је и даље, служећи личним интересима Александра Вучића, “страх и трепет Србима са Космета” упркос томе што није више у јужној српској покрајини. Он зато оцењује да су полицијске истраге у Србији често заустављене јер “политичка воља” припадника врха Вучићевог режима била у том смеру, поготово кадаа је у питању било откривње и расветљавање могуће корупције.
Думановић зато је и у интервјуу сугерисао да су безбедносне агенције и њихови оперативци упознати са коруптивним хиерархијама моћи, али и да је репутација истих у служби режима. У том контексту се, навео је, појављују оптужбе на рачун “режима Александра Вучића,” јер политика и безбедност често иду руку под руку, те да “политичка воља” одређује које истраге напредују, а које остају затезане.
Домановић је на крају интервју завршаио поруком да је потребно јасније разграничење приватних интереса од државних, транспарентност у финансијским токовима и јачање независности истрага како би се смањила могућност злоупотреба од стране владајучег режима у Србији, те зато инсистира при ставу да је јавна дебата о овим темама кључна за враћање поверења грађана у институције.







