Прочитај ми чланакПријављивање нелегалних објеката по новом закону са помало компликованим називом „Закон о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретности“, познатијем у народу као Закон о легализацији, почело је у понедељак, 8. децембра.
Међутим, представници власти кажу да ово није Закон о легализацији.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић више пута је у јавности тврдила да овај закон не значи легализацију објеката, већ да је циљ евидентирање свих објеката, а потом, ако испуњавају посебне услове, упис права власништва.
Због тога је грађанима, и скоро месец и по дана од његовог усвајања у Народној скупштини 22. октобра, нејасно шта добијају пријавом својих објеката.
Саговорници Данаса објашњавају да Министарство даје погрешне информације и да ово јесте легализација, јер се уписује право својине у катастар.
Разлика је у томе што, како наводе наши саговорници, држава према овом Закону не гарантује никоме ко је уписан у катастар да је објекат технички исправан и безбедан.
Подсетимо, најава доношења овог закона, а још више појављивање његовог текста, изазвали су бројне контроверзе у јавности.
Пре свега, стручна јавност је замерала то што држава не гарантује да су објекти који ће бити уписани у катастар безбедни.
Указивали су и на то да ће многи нелегални објекти које су градили инвеститори блиски актуелном режиму легализовати објекте за које нико не може да тврди да су безбедни, и то ће учинити за малу своту новца.
Такође, замерили су држави што је уместо рушења будућих нелегалних објеката изабрала да те објекте припише на своје име и употреби их за вртиће, домове културе…
Струка је замерала и то што није познато шта ће држава урадити са објектима који су већ изграђени на земљишту у јавној својини, у заштићеним зонама, водоизвориштима. Према новом закону они неће моћи да буду легализовани, већ ће припасти држави, али је нејасно шта ће са њима даље бити.
Указивали су и на то да би држава многе пројекте, као што су објекти у оквиру ЕXПО-а, Београда на води, саобраћајнице, на овај начин могла да легализује без чекања грађевинских и употребних дозвола.
„То је легализација“
Адвокат и консултант за грађевинске дозволе и легализацију Ђорђе Вукотић сматра да Министарство погрешно представља нови закон, јер је, како тврди, реч управо о легализацији.
„То јесте легализација. Министарство даје погрешну информацију. Уписује се право својине у катастар, према томе, легализација објекта управо значи да он са правног становишта постаје легалан. Разлика је у томе што по закону се уписује забележба о резервама у погледу техничких карактеристика, а то значи да држава не гарантује никоме ко је уписан у катастар да им је објекат технички исправан“, објашњава Вукотић за Данас.
Указује да постоји могућност да ће се ово на крају завршити тако што ће бити донете потврде само у случајевима који буду приоритетно решавани у Агенцији за просторно планирање, или потврде у случајевима који су од интереса за државу — на пример, да се легализује нешто у ЕXПО-у, Београду на води или нека саобраћајница без техничке документације.
Ипак, највећи проблем види у могућем исходу пред Уставним судом.
„Може да се деси да Уставни суд стави цео закон ван снаге као неуставан и да онда ништа од овога не буде спроведено. То је највећи ризик и највећа опасност“, каже наш саговорник.
Вукотић подсећа да се годинама залаже да се објекти изграђени након 2015. не легализују, поготово када су у питању објекти професионалних инвеститора.
„Неки људи су ту купили станове, њима можда треба омогућити легализацију, али под строжим условима, а не под истим, као да ништа нису платили.“
Он посебно истиче нелогичност система накнада:
„Што неко нелегалније гради, то мање плаћа. Највише ће платити људи који су купили стан од инвеститора који је пробио грађевинску дозволу, јер ће морати да плате пуну цену доприноса за уређење, док ће они који су потпуно нелегално градили платити најмање.“
На питање како коментарише изјаву министарке Софронијевић, која је рекла да закон има социјални аспект, јер прави разлику између грађана који су бесправно градили и из нужде градили дом за становање, од оних који су злоупотребили право градње да би стицали профит, Вукотић сматра да „то није баш тако“.
„То није баш тако. Они који су из нужде зидали, сами су зидали и лоше су зидали. А они који су куповали станове од инвеститора дали су силне паре. То што министарка прича треба да остави утисак да неко брине о грађанима, а нарочито онима који су 90-их дошли у Србију као ратне избеглице“, наводи Вукотић.
На питање да ли се овим законом заиста иде на нулту толеранцију према бесправној градњи, Вукотић каже да је у питању празна прича.
„Инспектори се терају да једном недељно достављају извештаје о томе шта су ново видели на терену, да ли се нешто нелегално гради. Нема скенирања терена и нема правог решења“, указује Вукотић.
Подсећа да је он раније имао један предлог решења којим би могло да се стане на пут бесправној градњи.
Вукотић каже да је преко НАЛЕД-а предлагао да се формира јавно доступна евиденција свих пријава нелегалне градње, у којој би органи и инспектори морали да се изјасне шта су урадили како би зауставили даље грађење.
„То би функционисало. Нико неће боље пријављивати него грађани којима смета то што им неко зида испред прозора. Али то није прихваћено“, додаје наш саговорник.
Вукотић наводи да се о нултој толеранцији причало и када је донет Закон о озакоњењу, подсећајући да ни то ништа није променило — чак је број неуписаних објеката скочио са два и нешто милиона на четири и нешто милиона.
„Дуплирао се број. Ето колика је била ‘нулта толеранција’. Сада исти људи треба опет да спроводе то исто, а за њихов нерад нема никаквих санкција“, каже Вукотић.
Упитан да ли ће упис бити спроведен у року од два месеца, Вукотић објашњава да је рок од два месеца само рок да се поднесу захтеви
„Према мом мишљењу, грађани ће, у најбољем случају, чекати између пола године и годину, а тамо где је већи проблем чекаће годинама“, сматра Вукотић.
„Безбедност објеката озбиљно упитна“
Грађевински инжењер Данијел Дашић сматра да је основни циљ новог закона озакоњење свих квадрата изграђених у претходном периоду углавном на незаконит начин, кроз сумњиве токове новца и без контроле порекла капитала.
Према његовим речима, суштина је да се такви објекти сада желе „финално опрати“ и укњижити у катастар.
Дашић упозорава да ће поштени људи, који су некада градили по прописима, али због проблема у катастру и Републичком геодетском заводу (РГЗ) нису успели да укњиже своје објекте, поново бити стављени у подређен положај.
„Суштина је у томе да имамо дупло голо што се тиче обичних грађана“, указује Дашић.
Прво, истиче да ће њихови случајеви који често годинама стоје нерешени због, на пример, неколико метара одступања у парцели или других бирократских препрека, и даље бити мање важни од случајева инвеститора блиских власти „који су градили без страха и сада ће бити награђени“.
„Друго голо“ биће чињеница да, како објашњава, да је ранија легализација подразумевала да се објекти накнадно доводе у ред, по јасно дефинисаном поступку: тако што се накнадно ради грађевински пројекат, на основу којег се добије грађевинска дозвола, па се на основу тога добија употребна дозвола.
„Што је представљало бар неку гранцију квалитета и безбедности објекта“, указује Дашић.
Међутим, према Дашићу, нови приступ потпуно изоставља овај контролни механизам.
„Државу сада занима само да објекат буде уписан у катастар и да се наплати такса, док се одговорност за безбедност пребацује на инвеститоре, а имајући у виду да су то људи који су годинама градили мимо закона Републике Србије, тешко је веровати да могу бити било каква гаранција квалитета“, каже Дашић и додаје да је безбедност таквих објеката озбиљно упитна.
Он тврди да је ово чисто финансијски потез државе како би се што пре „опрао“ велики број квадрата и како би се избегла евентуална будућа провера њиховог порекла уколико би једнога дана дошло до промене власти.
Дашић оспорава тврдње да се овим законим уводи „нулта толеранција“ према бесправној градњи:
„Ово није закон нулте толеранције, већ нулте интелигенције“, каже он, подсећајући да се иста реторика користила још у време министарке Зоране Михајловић.
Подсећа и на сателит купљен 2018. године, уз обећање да ће све што на снимку не постоји, а нема дозволу, бити срушено.
„Данас имамо 2,1 милион објеката који не постоје на тим снимцима и тешко да ће бити срушени, као и још 2,7 милиона објеката који се безуспешно легализују већ десет година, заглављени у улици која се зове ‘фали ти још један папир’“, наводи Дашић.
Он закључује да нас је „нулта толеранција“ довела до скоро пет милиона који су нелегални на један или други начин, док власт и даље користи старе пропагандне поруке тврдећи да је све „у корист грађана“.
Шта још предвиђа нови закон и како се пријавити?
Грађани ће нелегалне објекте моћи да пријаве на три начина – преко онлајн платформе, у свим општинама и у више од 580 објеката Пошта Србије.
За тај поједностављени поступак имаће тачно два месеца.
За подношење захтева за легализацију потребна је важећа лична карта или пасош и било какав доказ о власништву – уговор, поклон, оставинско решење или пресуда, број катастарске парцеле, подаци о објекту – које је врсте, површине и спратности, као и изјава под кривичном и материјалном одговорношћу да су дати подаци тачни. Захтев се може поднети чак и ако је објекат грађен на туђој земљи.
Легализација кошта од 100 до 1.000 евра у динарској противвредности на најскупљим локацијама.
Од плаћања накнаде ослобођени су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце.
Држава очекује да се до 2030. године евидентира око 80 одсто нелегалних објеката, што је око 1,6 милиона некретнина.
Од тога очекују приходе у локалне касе и републички буџет, као и у буџет Агенције за просторно планирање око 56,2 милијарде динара или око 480 милиона евра. Расподела је, 20 одсто општинама, 70 одсто републичком буџету и 10 одсто Агенцији.
Држава очекује и да инкасира 4,2 милијарде динара годишње од пореза на имовину новоуписаних објеката. Они процењују да се на 30-40 одсто нелегалних објеката већ плаћа порез.
Као једну од главних бенефиција за власнике неукњижених кућа и станова, држава види увођење ових некретнина на тржиште.
Конкретно, они истичу да када се нелегалне грађевине укњиже као приватно власништво, моћи ће да се дају под хипотеку.
Процена је да ће се подићи 3,2 милијарде евра кредита чије обезбеђење ће представљати ови објекти што ће донети раст инвестиција, тржишта некретнина и уопште финансијског система.
