Прочитај ми чланакЕвропски парламент усвојио је једну од најоштријих резолуција о Србији до сада документ који, између осталог, предвиђа могућност увођења појединачних санкција против лица одговорних за кршење закона и људских права, укључујући и случај трагедије на железничкој станици у Новом Саду, када је пре годину дана погинуло више младих људи услед пада надстрешнице.
Иако резолуција није правно обавезујућа, она представља јасну политичку поруку. Сада се чекају два кључна корака: иницијатива Европске комисије и коначна одлука Савета Европске уније, који мора гласати једногласно.
Како објашњава Драгана Ђурица из Европског покрета у Србији, „Урсула фон дер Лајен може имати важну улогу, али кључ није у њеним рукама“. Процес је, каже, „деликатан и политички осетљив“, а одлука ће зависити од тога да ли ће све државе чланице пристати да пошаљу заједничку поруку против корупције и злоупотребе власти у Србији.
Санкције, ако буду усвојене, не би биле усмерене према држави, већ према појединцима и то у виду забране путовања, замрзавања имовине и финансијских трансакција унутар ЕУ. Сличан механизам већ примењују Сједињене Државе у случајевима тешких кршења људских права.
Европска комисија, заједно са високом представницом за спољну и безбедносну политику, може предложити мере ако се процени да постоје правни и политички основи. У том случају, Савет ЕУ би одлучивао након што радне групе и комитет сталних представника размотре извештај Европског парламента, као и најављену „мисију за утврђивање чињеница“ у Србији.
Према Ђурици, одлука би могла бити блокирана од стране неких држава са десног политичког спектра, попут Мађарске или Словачке, које би, како се наводи, вероватно биле уздржане или против.
Иако је процес дуг и сложен, овај потез Брисела показује да се у Европској унији све чешће говори о индивидуалној одговорности званичника у земљама кандидатима за ЕУ, када постоји сумња у корупцију или политичку репресију.
