Прочитај ми чланакЗа председника Србије Александра Вучића може се рећи да има минимум два лица - једно за домаћу јавност, друго за међународну и представнике дипломатског кора. И док нас преко медија свакодневно обасипа са причама како је “оштро, отворено и без увијања” сасуо све у фацу амбасадорима који “немају разумевања за положај Србије”, у реалности тај призор изгледа значајно другачије, па тако Вучића виђамо како седи “на хоклици” у Белој кући или у последњем реду (иза бубњара) у Паризу за време обележавања годишњице победе у Првом светском рату.
Уколико бисмо анализирали дипломатски речник и комуникацију председника Србије, искључиво на основу његових сведочења, закључак би био да се Вучић руководи изреком – “Што на ум, то на друм”.
FOTO: Printscreen
Током недељног гостовања на телевизији Пинк, председник је говорио о, како је навео, срамној кампањи подршке коју представници међународне заједнице пружају Азему Куртају, Албанцу осумњиченом за напад на српске младиће на Косову.
“Ниједан амбасадор није послао мени поруку како је ужаснут оним што се догодило, а добио сам 11 порука амбасадора због тога што је Рада Трајковић седала два сата на клупици. Она се сликала, уживала, све у складу са законом, наравно. То је било страшно млатретирање, а покушај убиства српских дечака их није толико узнемирио, али то говори о свима њима и то говори о односу према српском народу”, укорио је председник Србије амбасадоре.
Грађанима након последњег обраћања шефа српске државе остаје само да верују на реч човеку који је, износећи непроверене информације о садржају порука које је добио на приватни број телефона, описао однос амбасадора према нашој држави. Укоравање страних дипломата у моменту кад они нису присутни је манир којим се Вучић неретко служи и којем прибегава у тренуцима кад покушава себе да представи као неустрашивог борца и као државника који не преза од тога да далеко већим и снажнијим каже све, без увијања.
Вучићеве приче о разговорима са амбасадорима
Својевремено, током једног од многобројних гостовања на омиљеној му телевизији Пинк, предсдник је објаснио народу како он разговара са амбасадорима моћних држава, наводећи да често бива бесан због њихових покушаја да одлучују уместо њега. Те 2021. године, такође је била кризна ситуација на Косову, па је председник морао да се састане са представницима земаља Квинте.
Након састанка, председник, који иначе не говори о детаљима са састанака иза затворених врата, рекао је да је имао окршај са једним амбасадором који је тражио објашњење због чега је Војска Србије распоређена у близини административног прелаза.
“Хоћеш ти да ми одлучујеш где ће да се крећу на територији централне Србије наше јединице, јеси ли ти нормалан бре човече?! Јеси ли ти нормалан бре, да ли си нормалан?! Можете да замислите у каквом сам емоционалном стању био кад сам то говорио амбасадору једне од најмоћнијих земаља света“, рекао је Вучић.
Као што је то био случај и раније, тако и током цитирања овог разговора са “тамо неким амбасадором из једне моћне земље”, председник је изоставио информацију о коме је реч, односно из које моћне земље долази поменути дипломата.
Нема сумње да то што је остао недоречен тада био повод душебрижницима да истакну како је реч о изјави која је намењена бирачима СНС. Злонамерни су то видели и као његов покушај да се, по ко зна који пут, представи као неустрашиви заштитник српског народа и државни интереса ког амбасадори, ако је веровати прорежимских медијима, желе да елиминишу.
Свој анатгонизам према страним дипломатама Вучић је демонстрирао у више наврата, па је тако описао и како је изгледао његов разговор са једним амбасадором који га је упитао ко ће бити градоначелник Београда.
“Данас више нико не пита ништа и боље да не питају… Један ме питао, пре неки дан, нешто успут, можемо ли да сазнамо ко ће бити градоначелник. Шта те брига ко ће да буде градоначелник”, описао нам је председник како је одбрусио неком тамо амбасадору.
Од проверене тактике да не открива име дипломата и представника других земаља, с којима води жустре разговоре, председник је само једном одступио и тад се испоставило да не говори истину.
Гостујући у новембру 2019. на телевизији Хепи, Вучић је између осталог рекао:
„Шпан, врло способан министар здравља, каже: ’Е, долазим ја у Србију да вам покупим медицинске сестре’. Е нећеш мајци да долазиш овде! Рекао сам му у лице: ’Немој да долазиш бре’.“
Убрзо се огласило Министарство здравља Немачке, које је у кратком саопштењу навело да Шпан никада није активно радио на довођењу неговатеља из Србије, да би касније и министар лично негирао да је водио овакав разговор са Вучићем.
“Читам данас о разговорима са њим које никада нисам тако водио. Не са њим и не у тој форми“ рекао Шпан.
Поменута изјава уједно је и разлог због чега председник радије говори о неименованим амбасадорима којима “сипа све у лице”, јер без имена човека, нема ни демантија, а самим тим се не доводи у питање ни истинитост онога што је Вучић испричао.
А како све изгледа у реалности
Последњи пут кад је Вучић прешао границу, како дипломатског изражавања тако и укуса, било је након одлуке власти у Приштини да именује Ненада Рашића за министра и да Раду Трајковић именује за његову саветницу. Љутити председник, током телефонског укључења на ТВ Пинк, није штедео речи коментаришући изјаву портпарола ЕУ Питера Стана, који је рекао да је од виталног значаја да Приштина поштује све неопходне кораке приликом именовања министара који представљају невец́инску заједницу.
“Дакле, срамна изјава је једна блага реч за један бедни антисрпки однос који су показали кроз ову изјаву, јер ово што је урадио терористички олош Аљбин Курти то није … а ја сам ово смањио све оно што је требало о њему да кажем. И ћутим месецима, ћутим годинама, трпим глупости од свих и у региону и у Европи на све могуће начине… Тај терористички олош што је урадио данас требало је да добије заслужену осуду ЕУ, наравно није је добио, добио је нешто што могу да разумем можда ја, а можда нико. И тако се понашају сваки пут”, рекао је Вучић, да би потом најавио конкретне кораке због, како је рекао, срамног односа према Србији.
О томе да постоје два лица председника Србије – једно за странце, а друго за домаћу јавност, у свом ауторском тексту писао је и историчар Милан Ст. Протић. “Пезимо једном човеку. Од њега узимамо милостињу, од њега иштемо награду и правду. Он нам је једина звезда водиља. Мудрац што је сву истину посисао и сва знања сажвакао. Таквог, у стварности полуобразованог, полупаметног и полуморалног, у небеса уздижемо. Таквог, што пред странцима дрхти као прут док слабије гази без труни самилости, што сваког неистомишљеника проглашава издајником, што нам мозгове испира својим свакодневним наступима и тирадама – дакле таквог медиокритета смо изабрали за генијалног вођу државе и народа. Алал вам вера, браћо Срби и сестре Српкиње! Алал вам вера! И, уз њега, све његове сатрапе”, написао је Протић.
“Нема проблема. Можете да уништите председника Србије, можете да организујете поново протесте по Србији, можете да ме убијете, можете штагод хоћете… И зато нико из Србије неће бити у Тирани 6. децембра, по први пут, а ви дођите лепо, узите дневнице, напутујте се авионима причајте глупости, лупетајте штагод хоћете, како вам се хоће. Сви ви из Европе, сви ви са Западног Балкана баљезгајте о томе како је Србија крива за нешто, а не можете да пронађете ништа за шта је Србија крива. Нема никаквих проблема, све је то у најбољем реду, само то радите без Србије”, најавио је Вучић.
Епилог је, међутим, био другачији од најављеног.
Показивање мишића, наравно, није дуго трајало. Већ сутрадан, председник је на састанку са Оливером Вархељијем, европским комесаром, наступио знатно блаже и није поновио оно што је рекао вече пре. Неколико дана касније “признао грешку” и решио да оде у Тирану.
“Понекад вас емоције просто обузму и не знате како да реагујете и шта да учините…. Наш закључак је да нисам сигуран да ће бити користи од мог одласка у Тирану, али би свакако било велике штете ако не одем. Можда бих ја показао да је моја сујета јача и већа, али би сасвим сигурно била велика штета за земљу, у смислу привлачења инвестиција и свега другог.
А ако одемо у ближу прошлост, видећемо да најпоштованији председник у новијој историји Србије, током посете Сједињеним Америчким Државама, у Белој кући, делује као дете које чека да га строги наставник (Трамп) пропита ненаучено градиво. Сценама из Вашингтона подсмевали су се чак и “руски пријатељи” за које се говорило да Србију поштују више него икад захваљујући човеку који се налази на њеном челу.
У питању су исти они пријатељи код којих, кад оде у посету, према речима Марка Ђурића, председник чека и по сат и по на пријем.
Ако одемо још даље, видећемо шефа српске државе како током прославе 100 година од победе у Првом светском рату бива у потпуности скрајнут у последњи ред, злонамерни би рекли – иза бубњара.
„Није то имало везе ни с азбучним редом, не знам како је и ко је поређао, а да правим скандал тамо, сложићете се да није било ни време ни место“, рекао је Вучић новинарима и додао да „сумња шта се тамо десило, али о томе не може да говори јавно“.
Очито да је у поменутим ситуацијама изостало Вучићево чувено “сипање свега у лице”, уколико је оно икада и постојало било где другде, изузев на телевизијама са националним фреквенцијама.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 9, 2023
