Прочитај ми чланакМора ли Србија пред вратима Брисела да чека до 2025. године, као што скептици предвиђају, или бисмо и ми могли да прођемо као, рецимо, Словачка која је "брзински" ушла у Европску унију или Бугарска и Румунија, чији је улазак био орочен?
У право време, у тренутку када ЕУ обећава да ће се после Брегзита (2019) посветити проширењу, председник Србије затражио је од високе представнице ЕУ Федерике Могерини да Брисел убрза преговарачки процес Србије и да орочи датум за улазак Србије у њене редове.
Баш овакво искуство ниједна држава на путу ка ЕУ није имала, али слична јесу неколико. После свега две године преговарања и још две чекања, Словачка је ушла у Унију, док је пут Бугарске и Румуније трајао нешто дуже – седам година, али им је унапред најављено када ће постати пуноправне чланице, баш као што то тражи и Вучић.
– Ови примери нису упоредиви. Прво, Словачка је имала јаку политичку подршку Брисела, а цело источноевропско проширење је одрађено на основу обећања да ће се усвојени закони и планиране реформе бити спроведени. И шта се догодило? Већ 10 година су Румунија и Бугарска у механизму праћења реформи и још нису у Шенгену. Од Србије (и свих других нових чланица) ће се сасвим сигурно захтевати да спроведе озбиљне реформе и доносе озбиљне законе и покаже способност за имплементацију пре уласка – објашњава Владимир Међак из Европског покрета, који је до скоро био члан Преговарачког тима за приступања ЕУ.
За две године знаћемо кад улазимо у ЕУ
Међак наводи да би и због трке са Русијом и Турском за утицај на Западном Балкану Србија и Црна Гора, наравно у случају да спроведу потребне реформе, могле убрзано да уђу у Унију.
– И то орочавање је веома важно, јер морате да имате неку временску одредницу. На пример, око организовања Управе за аграрна плаћања, која мора да буде спремна пре уласка у ЕУ, а у њој ће бити запослено на хиљаде људи. Или, улагања у животну средину од око 10 милијарди евра, а није свеједно да ли ћете то издвајати из свог буџета или из европских фондова на која имате права ако постанете чланица – истиче Међак.
И други саговорник „Блица“, Драган Ђукановић из Института за међународне односе, сматра да ЕУ неће гледати кроз прсте Србији ако не испуни услове, али и да јачање утицаја Русије и Турске у овом делу Европе може да је натера да убрза преговарачки процес.
– Одлуке се доносе из геополитичких разлога и зато су Бугарска и Румунија, донекле и Хрватска, ушле у ЕУ, иако нису испуњавале услове. Најбитиније је да постоји политичка спремност да нас приме и у том случају у ЕУ убразно неће ићи само Србија, већ и још неке земље Западног Балкана – објашњава Ђукановић.
Чланство најраније 2023. године
Кључна година свакако ће бити 2019, после Брегзита, када би Србија требало да добије и прелазна мерила за затварање поглавља 23 и 24, после чега ћемо знати колико ће још трајати преговарачки процес, као и када ћемо оквирно ући у ЕУ. Важан индикатор биће и буџет ЕУ који се припрема 2020, за период од 2021. до 2026, из којег ће се знати да ли Брисел планира проширење у том периоду.
Добро упућени саговорници „Блица“ сматрају да, како сада ствари стоје, поглавља не можемо затворити пре 2021. године, а онда су нам потребне још две године за ратификацију споразума о приступању у свим државама чланицама.
Александра Јоксимовић из Центра за међународне односе каже да Србија мора да буде спремна на обрте у спољној политици, који су у последње време чести. Она наводи да се ЕУ полако консолидује и да је спремна да се врати Западном Балкану.
– Време је да се изађе са отвореним картама: да Србија каже да је спремна да у кратком периоду испуни оно што се од ње тражи, а да ЕУ одговори да ће у одређеном року постати чланица. Важно је да наставимо да спроводимо економске реформе и да регион напредује, а кад је у питању Косово да са наше стране примењујемо оно што је договорено. Чини ми се да влада свест у ЕУ да се Србија у том случају не зауставља у евроинтеграцијама – каже Јоксимовићева за „Блиц“.
Са правом тражимо убрзање
Јадранка Јоксимовић, министарка за ЕУ, наводи за „Блиц“ да нам је свакако потребан неки прецизнији временски оквир, какав год био, да бисмо и ми у односу на потребе преговарања прелазних периода за неке области (на пример, животне средине, безбедности хране иили пољопривреде) могли да планирамо активности, али и буџет.
– Показали смо озбиљност као држава кандидат, добре резултате у бројним областима, али и политичку вољу за реформе и партнерство са ЕУ, важну улогу у регионалној стабилности, што је такође важно за ЕУ. Зато председник Вучић са пуно кредибилитета и резултата, али и спремности нове владе на даље реформе, очекује убрзање преговарачког процеса. Убрзан процес у нашем случају значи отварање свих поглавља за које смо у датом тренутку спремни и затварање када највећи део стадарда из поглавља буду усвојени – наводи Јоксимовићева.
Након захтева Вучића за убрзањем процеса приступања Србије ЕУ, огласила се и Маја Коцијанчић, портпаролка Европске комисије. Она је рекла да брзина и датум уласка Србије у ЕУ зависе првенствено од њеног напретка у примени реформи и нормализацује односа са Косовом.
– Позитивно смо разумели настојања Србије и радићемо заједно како би ојачали и убрзали приступни процес – поручила је Коцијанчићева.
