Прочитај ми чланакБило је нешто мање од месец дана од када сам са браћом „напустио“ Космет... Добио сам нове задатке, нова задужења. Кажу ми: „Команда је тако одлучила, био си добар, добио си нову групу, буди срећан, добри момци!“
Кажеш „буди срећан“?
Прошло је свега пар дана од кад сам обишао супруге и децу Драгослава, Синише, Марка, Станимира, Горана, Миломира и Војислава… удовице!
Јесу ли они били добри момци?
Били су више од тога, били су добри мужеви, били су добри очеви, билу су добра браћа, стричеви и синови… били су добри људи…
Уторак 23. 03. 1999, брифинг, безбедносни подаци говоре да само што није почело… Трећи дан без сна, пуна ратна спрема, панцир гуши, бол у рамену… Осећам један од три гелера под прстима, успомена из ’98 и поздрави од Шиптара… Упознајем нове момке, млади, лепи, спремни, нема страха – јак стисак руке, баш онакав какав волим. Честит.
Чврсти и сигурни погледи а питања навиру…
Зашто? Зашто је неко одлучио да уништи моју домовину?
Зашто је неко у Бриселу одлучио да убија нашу децу, браћу, наше мајке, сестре?
Зашто човече? Због чега?
Петак 23. 03. 2018.
Питања навиру… Да ли се исплатило?
Да ли су Миломир, Војислав, Марко дали своје животе за џабе?
Да ли се исплатило Горане, друже непрежаљени, док смо разговарали, док сам ти говорио да је све у реду… Лагао сам те, лагао…
Кошуља ми је била натопљена твојом крвљу брате мој… знао си да лажем, а ти си се само осмехнуо и заувек затворио очи…
Питам да ли је неко од данашњих властодржаца доживео осећај беспомоћи, осећај туге и кнедлу у грлу стојећи на прагу куће док га у неверици гледа супруга, свог палог друга!
Врисак, лелек, плач деце!
НАТО БОМБАРДОВАЊЕ – 19 година касније https://t.co/ajQxQlbMXc
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 24, 2018
Шта рећи? Коме? Има ли тих речи? Кога утешити, на који начин одагнати?
Вучићу, Стефановићу, Ђурићу, Вулину и остала свито… Да ли се исплатило?
Или ћете продати ту Свету земљу натопљену крвљу мојих другова?
Наших очева, стричева… наше браће!!!
Све док стојим под заклетвом и заветом својих предака и пале браће, док поносно ходамо нашом домовином, уздигнуте главе и док чувамо успомену на вас… Знајте да се исплатило!
У сећање на своје пале другове,
председник МО Двери у Дудовици и
поносни учесник отаџбинског рата 1998/99.
Перица Јовановић
