Проблем насељавања Рома у градској општини Земун не може се решавати тако што ће се стварати гето и сегрегација у коме ће се ширити екстремна нехигијена и харати епидемије заразних болести (као што је шуга) како је то урађено у Земун Пољу, већ на начин који би подразумевао адекватну социјалну и друштвену инклузију Рома у складу са највишим европским и светским стандардима.
Наиме, питање насељавања Рома (као и сваке друге националне и етничке скупине) треба решавати на начин да се под присилом не сме пореметити национална и социјална равнотежа и структура становништва. Проблем је неопходно решавати на начин који би био у функцији спречавања и превенције ширења заразних болести. Тај циљ се може постићи само планом равномерног насељавања Рома на територији целе Србије или њиховим пресељењем на места на којима су најбољи услови за живот као што је случај са Дедињем. Тамо ће се остварити њихова најбоља социјална инклузија и неће се вршити процес гетоизације и сегрегације Рома на територији сиромашних општина или неких њихових рубних делова као што је то урађено у Земун пољу.
Прихватањем оваквих решења избегло би се стварање несагледивих међунационалних и међуетничких тензија којима смо свдеоци у Земун Пољу.








