„Ми можда имамо обарзовање које погодује надареним ученицима, али Скандинавци имају најбољеобразовање за обичне ђаке!” Онда га приупитах: „Ко покреће технички и технолошки развој, надарени или обични ђаци?” Колега није хтео да одговори и удубио се у сајт Пешчаника, ваљда како би пронашао неку мудрост.

Србија још увек смета и боде очи. Сваки наш успех за стране намеснике је неуспех. Један од тих успеха је у области образовања. Огавна марионета на месту председника владе и његов министар празногледи Вербић нам најављују даље унакажавање, тј. реформу школства, и то под директним надзором Швајцараца и по њиховом моделу.

О каквом успеху у школству ми причамо? Реформом школе се баве још од 2001. године и нису је докрајчили мада нам је стање у васпитно-образовним установама све горе. Јесте, али и такви још увек смо далеко изнад европског просека, барем када је реч о математичком размишљању. Одакле ми математиика паде на памет?

Ових дана, колега загледан у сајт Пешчаника, на мој коментар како није добро што сада још и Швајцарци треба да нам реформишу школство, каже како ми ништа не ваљамо и како је требало довести скандинавце. Тврди, он, како северњаци имају најбоље школство на свету. Не знајући како ту стојимо одлучим да проверим. По ПИЗА тестовима које организује ОЕЦД (Организација за економску сарадњу и развој) а које мој саговорник наводи за релевантне, најбоље средње школе у свету су у Шангају.

Међутим, одлучим да погледам нешто друго, резултате земаља на Међународним математичким олимпијадама. Најбоље рангирана скандинавска земља тамо је Шведска, која је прошле године била на 57. месту, док је Србија освојила 23. место. Шведска учествује од 1967. године и укупно је освојила 5 златних, 25 сребрних и 72 бронзане медаље, остале скандинавске земље стоје још горе. Србија учествује од 2006. године, дакле 38 година мање, и до сада је освојила 8 златних, 17 сребрних и 18 бронзаних медаља.

Премијерови Швајцарци учествују од 1991. године и имају још бедније резултате. Укупно су освојили једну златну, 12 сребрних и 36 бронзаних медаља. Пошто нам навео ове чињенице, колега је спремно одговорио „То ништа не доказује. Ми можда имамо образовање које погодује надареним ученицима, али Скандинавци имају најбоље образовање за обичне ђаке!” Онда га приупитах: „Ко покреће технички и технолошки развој, надарени или обични ђаци?” Колега није хтео да одговори и удубио се у сајт Пешчаника, ваљда како би пронашао неку мудрост.

Да се вратимо на Швајцарце, школе су тамо другачије устројене. Основна траје углавном око пет година, средње постоје нижа и виша, при чему виших има неколико и ту се прмењује тај дуални систем о коме протестант Вучић и табула раза Вербић причају. То значи да постоје гимназије, као припрема за факултет и стручне средње школе. Дакле ми то већ имамо. У чему је онда у томе поента?

Оно што је битније, јесте да је образовни систем тамо разбијен по кантонима па сваки кантон има своје школство а матура средње школе је призната на нивоу целе државе. Имајући у виду шта нам и како раде, све се бојим да је суштина ове тек најављене реформе, делегирање школства на нижи ниво у стварање нових административних јединица које би имале, свака свој школски систем: војвођанерски, санџакчки, београдски, прешевачко-бујановачкли и даље редом

(ДВЕРИ, Слободан Јанковић)

Ознаке: образовање, Слободан Јанковић, Српски покрет Двери