Прочитај ми чланак
Градско вијеће града Глине 21. октобра је донело одлуку којом се забрањује обележавање и одавање почасти жртвама усташког покоља.
На мјесту гдје је стајала глинска црква у којој су поклани Срби, више се неће смјети палити свијеће и полагати вијенци.
Због ове одлуке на Дан људских права, одржан је мирни протест на којем су нападнути и вријеђани Срби. Наша екипа посјетила је Глину. Прилог Дениса Бојића.
Хрватска: Помен жртвама усташког терора
У Пркосу Ласињском, у Карловачкој жупанији, у недељу је одржана комеморација као знак сећања на 1.446 жртава усташког терора, већином православне вероисповести које су убијене 21. децембра 1941. године.
Осим антифашистичких удружења и потомака жртава, венце су код спомен -костурнице положили заменик жупана карловачког за српску националну мањину Синиша Љубојевић и председник Жупанијског већа српске националне мањине Чедо Косановић.
Овом приликом служен је парастос, јер су у спомен-костурници углавном посмртни остаци православаца, уз тела две Јеврејке, неколико Рома, као и Хрвата који су се супротставили усташком терору.
У име Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Миле Вучетић је подсјетио да је на данашњи дан пре 73 године започела ова усташко-домобранска офанзива, те да је поглавник Независне Државе Хрватске (НДХ) Анте Павелић наредио својој квислиншкој војсци офанзиву на североисточни део Кордуна и да је тада одлучено да се уништи српско становништво на целом Кордуну уз наредбу да „камен на камену не може остати“.
„То су биле злогласне Павелићеве јединице под командом злочинаца Лубурића, Мошкова, Рукавине и Диде Кватерника, које су само тог дана погубиле 1.446 цивила“, рекао је Вучетић.
Он је додао да је из села Пркос погубљено 478 људи, док су остали били из Дугог Села, Стипана, Трепче и једног ромског насеља.
„Убијало се не само мецима из ватреног оружја него и садистички, ножем, премлаћивањем, спаљивањем и на друге начине“, рекао је Вучетић.
(Јадовно, РТРС вијести )
