Прочитај ми чланак
Поводом данашње конференције за медије председника Владе Републике Србије Александра Вучића, у име Покрета Двери огласио се члан Старешинства Бошко Обрадовић:
Политика Европска Унија нема алтернативу, коју је започео Тадићев, а наставио Дачићев и Вучићев режим, већ нас је много скупо коштала у претходном периоду.
Због уласка Србије у ЕУ по сваку националну цену већ су жртвовани многи национални и државни интереси: од предаје војног и политичког врха Хашком трибуналу, антиуставног тзв. Бриселског споразума и гашења институција државе Србије на Косову и Метохији, до склапања једностраног и економски штетног Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
Тиме што је прихватила диктат из Брисела да са државног нивоа не подржи већи извоз на упражњено руско тржиште, од данас на олтар религије еврофанатизма Влада Србије спремна је да жртвује и једине преостале шансе и наде за економски и пољопривредни опстанак и развој Србије.
Као прво поставља се питање какве то Србија моралне или билокакве друге обавезе има према ЕУ? Ми нисмо чланови ЕУ и тај пут придруживања превише дуго траје уз бројне негативне уступке. ЕУ нас је бомбардовала, уводила санкције, уцењивала, притискала и економскиизрабљивала на различите начине, да би данас од нас тражила моралну солидарност и да не искористимо историјску шансу за повећани извоз у Русију.
Пре свега, и да нема оволико упражњеног простора на руском тржишту, Србија би морала да тражи нова тржишта ван ЕУ и да са државног нивоа помогне домаћу производњу и извозно оријентисану индустрију, а једно од најважнијих нових тржишта у том правцу јесте управо тржиште Русије, Царинске и будуће Евроазијске Уније на челу са Русијом.
Данас смо сведоци да се Влада Србије одриче те перспективе зарад магловите ЕУ будућности, јер у овом тренутку нико не може са сигурношћу да каже да ћемо и када ући у ЕУ, а све више је гласова којиговоре да је ЕУ унија прошлости и да је њена будућност под великим знаком питања.
Да ли је у таквом тренутку разумно одрећи се сопствене економске и пољопривредне шансе? И који је онда смисао одласка наше министарке пољопривреде у Русију, када она тамо не сме ништа да договори са руским партнерима? И то не само за ову, него и за следећу годину, када смо тек могли да припремимо много већу производну понуду?
Ово је само још један од доказа шта су све српске власти од 5. октобра 2000. до данас спремне да жртвују зарад погубног пута у ЕУ, као и вишегодишњих тврдњи Двери да власти не смеју да развијају јаче односе са Русијом због уцена из ЕУ. Покрет Двери изражава оштро супротстављање оваквом ставу Владе Србије.
Када се Двери буду питале и одлучивале, држава ће свим могућим средствима субвенција, кредита и извозних гаранција помоћи домаће пољопривреднике, пољопривредне задруге и прехрамбену прерађивачку индустрију како би повећали производњу и извоз, уз стратешки споразум са Руском Федерацијом у циљу гарантованог откупа домаћих производа.
ДВЕРИ И СНАГА НАРОДА ТРАЖЕ ОСЛОБАЂАЊЕ АНДРЕЈА СТЕЊИНА
Позивамо украјинске власти да поштују међународне конвенције о заштити новинара у рату и да одмах пусте на слободу Андреја Стењина, фоторепортера РИА Новости, кога су недавно ухапсили у источној Украјини – ово је била порука скупа који су покрет Двери и радио „Снага Народа“ данас у 12 сати организовали у центру Београда, на Тргу републике. Овом приликом су у ваздух пуштени балони са поруком „Ослободите Андреја“. Присутни грађани су потписивали петицију за ослобођење Стењина коју ће организатори скупа наредних дана предати украјинској амбасади у Београду.
Представник Двери, Владан Глишић је овом приликом изјавио:
„ Време у коме се новинари убијају и хапсе није време које ће у историји остати уписано као златно доба слободе и демократије. Када разне терористичке организације киднапују и убијају новинаре то јесте страшно али је и очекивано јер је то оно што је природа тероризма.
Међутим, када једна међународно призната држава, какав је Украјина, не поштује конвенције о заштити новинара и хапси новинаре само зато што раде свој посао, онда је то потпуно неприхватљиво.
У случају Андреја Стењина, потпуно је јасно да нема никаквог основа да се он хапси само зато што је радио свој посао и приказивао рат онаквим какав он јесте у свој својој грозној стварности. Андреј Стењин није радио ништа друго него оно што је радио и у Сирији, Египту и на другим ратиштима где је ризиковао свој живот у покушају да објективно прикаже рат и људе у њему.
Ако је већ уобичајено да новинари ризикују живот у ратним зонама онда је и очекивано да им државе које држе до себе и свог међународног угледа омогуће да што безбедније и несметано рада свој посао.
Украјина хапшењем Андреја Стењина показује да није држава која поштује достојанство новинара. Зато данас и протествујемо на овом месту и овом приликом позивамо све државе, а посебно Украјину да поштују новинарску профестију. Андреја Стењина треба што пре ослободити и са праксом угрожавања новинара у Украјини треба што пре прекинути.
