Прочитај ми чланакВесна Недељковић (58), мирна, радна и поштена жена из Горњег Милановца, изабрала је да оде у чувени пожаревачки затвор Забелу на пет дана. Она је одлучила да не плати казну од 5.000 динара (око 42 евра) која јој је изречена јер је полицији предала пиштољ и ловачку пушку свог покојног мужа три дана по истеку 40-дневног рока за који није ни знала.
Само из поноса, Весна је одлучила да робија, јер сматра да није крива. Сада је ова жена у истом затворском комплексу у ком су и Милорад Улемек Легија, остали припадници земунског клана и други најгори насилници и убице.
Весна је сређивала ствари покојног супруга Веселина када је пронашла пиштољ и ловачку пушку са уредним дозволама и однела оружје у полицију.
Одбила да синови плате
Војкан каже да су он и брат инсистирали да плате казну за мајку, али да она за то није хтела ни да чује.
– Запрепашћен сам и брзином којом је мајка осуђена и отишла на издржавање казне, за шта је на име трошкова морала да плати 8.000 динара. А процеси правим криминалцима трају годинама – огорчен је Војкан.
На сајту као на тараби
Њен син Војкан сада чека мајку да се врати са робије. Он прича да је Весна покушала у полицији да објасни да није упозната са роком за враћање оружја. Такође, да им оружје није донела због некаквог закона, него што је сматрала да тако треба. Војкан каже да су јој у полицији прилично грубо одговорили да је о својим обавезама морала да се информише на сајту МУП-а Србије, где пише да оружје покојног супруга мора да се преда у року од 40 дана од дана смрти.
Истеривање правде на сиротињи
Није све што је по слову закона и праведно, каже за „Вести“ Горан Петронијевић, адвокат и некадашњи судија.
Поводом случаја Весне Недељковић, он указује да није праведно мерити време у сатима и данима и то жени жени која је очито имала намеру да поштује закон, али су је у томе спречиле емотивне или објективне околности.
– Полиција је у њеном случају радила по закону, али је претрпела неправду јер је оружје могла и да прода на црном тржишту или баци. У таквим случајевима обично се пријави да је украдено, а да заправо заврши у криминалним круговима и постане опасно – тумачи наш саговорник.
Петронијевић истиче да полиција зна да различито одмери у случају познатих личности и обичних грађана. Он наводи пример када је човек из Београда пребијен у Новом Саду, а у његовог сапутника уперен пиштољ.
– Због тога је против Ненада Чанка вођен судски поступак за телесне повреде и изазивање опасности претњом оружјем. При томе, оружје му током поступка није одузето и поред десетак захтева. С друге стране се неко посвађа с комшијом и полиција му аутоматски одузима оружје – прича Петронијевић за „Вести“.
– Мајка је у дубокој жалости и после смрти оца није знала зна шта пре да уради. Никакво писмено обавештење није добила, нити ју је ико контактирао по питању оружја. Зар они заиста мисле да ће било која жена која тек што је остала удовица на инернету да претражује сајт МУП-а Србије – указује за „Вести“ Војкан.
Честитке из целе Србије
Он објашњава да је Весна била изненађена што је уопште кажњена. Сада јој због поноса стижу честитке не само комшија и суграђана, већ и из целе Србије.
– Она је таква читав живот, мушки се бори за правичност, а верујте, ово је све стварно циркус. Моја мајка није криминалац, у животу ни мрава није згазила. Из затвора се јавила телефоном мом брату, али само накратко – прича нам Војкан.
Он каже да ће му мајка за дан-два мајка ће изаћи са издржавања робије. Нада се да ће желети да исприча све што је тишти.
Држава без логике
Петронијевић каже да понашање државе дестимулише грађане да учествују у акцијама предаје оружја.
– Предлагао сам да држава откупљује нелегално оружје. Јер кад људи, не дај Боже, немају деци за лекове, онда продају на црно. То би био откуп по конкурентним ценама, а оружје би се могло ремонтовати за полицајце и војнике или продати. Међутим, у полицији су рекли да им не пада на памет да плаћају неком ко је починио кривично дело – каже Петронијевић.
Законом на чобане и музичаре
Новчана казна замењује се затворском по принципу 1.000 динара за дан робије. Прошле године, на пример, у Новом Саду је 121 грађанин одбио да плати казну. Неки се на то одлуче због немаштине, а други из протеста. Међу њима је и Мићо Козарац (84).
– Полицајац ме је казнио јер сам наводно прешао улицу мање од сто метара од пешачког прелаза. Измерио сам и сам и било је 140 метара – каже старина који је изабрао пет дана затвора.
Његов суграђанин Александар Теодовски није хтео да плати казну због тога што је свирао гитару у башти кафића после један сат.
– Полицајац није казнио власника кафића него мене и колегу, а свирали смо на акустичним гитарама. Нећу да платим јер је неправедна казна и идем три дана у затвор – рекао је Александар.
И 87-годишњак из Брезовице лежао је пет дана јер није имао пара за казну за непокошени травњак, иако старац није имао снаге да то учини.
Запамћен је и случај чобанина Зорана Миладиновића, који је по планинама око Куршумлије водио стоку на испашу, а код себе није имао личну карту. Кажњен је с 3.000 динара или три дана затвора.
– Лична карта би ми пропала у планини од влаге. А полицајци су ми претили и пријавом што пси немају заштитне корпе. Како онда да чувају овце и мене од вукова – чудио се Зоран.
