Прочитај ми чланакДиректор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија, амерички професор Џефри Сакс, изнео је у разговору за руску агенцију ТАСС запажање које многима у Бриселу неће пријати.
Европска унија је, према његовим речима, данас толико крхка да се њен распад више не може искључити као реална могућност.
„Европи је потребна модернизација и јачање. Од једне стабилне и јаке Европе корист би имао цео свет. Међутим, уместо тога, могуће је да се ЕУ једноставно распадне“, рекао је Сакс у интервјуу који је одјекнуо у дипломатским и академским круговима.
Његова процена не долази ниоткуда. Професор Сакс, који се већ деценијама бави глобалним развојем и међународним институцијама, упозорава да у самој сржи ЕУ тренутно постоји унутрашњи конфликт – и то не само политички, већ и идеолошки. Као пример наводи ситуацију с Мађарском.
Према његовим речима, постоји сценарио у којем би Унија могла да одузме право гласа Будимпешти, или чак да је искључи из процеса одлучивања, с обзиром на то да Мађарска – како каже – „говори истину“. А та истина је, по Саксу, једноставна: сукоб у Украјини мора да се заустави, а Европска унија да престане да га подгрева.
Како је нагласио, процес доношења одлука у ЕУ тренутно се ослања на принцип једногласности. Али у ситуацији када Мађарска све чешће блокира планове Брисела, отворено се разматра идеја да јој се то право ускраћује. Та идеја, без обзира на правну основу, показује степен тензија унутар саме Уније.
Сакс даље указује на растуће незадовољство у европској јавности, које се, по њему, све више прелива и на политичке елите. Он сматра да водећи европски лидери губе подршку и легитимитет, наводећи конкретне примере – британског премијера Кира Стармера и француског председника Емануела Макрона.
„Ти политичари су све непопуларнији код куће. Много је више оних који су незадовољни њима него оних који их подржавају“, констатује Сакс, додајући да ни сам нема много поверења у бирократију из Брисела, која, како каже, делује отуђено од грађана.
У разговору је споменуо и такозвану групу „четири мускетара“ – Велику Британију, Француску, Немачку и Пољску – као земље које у овом тренутку воде најтврђу линију у односу према Русији и сукобу у Украјини. Те државе, каже он, покушавају да одрже наратив о одлучности, без попуштања и компромиса, али им недостаје стварна снага да промене ток догађаја.
„Европски лидери покушавају да глуме чврстину, али војну победу за Украјину – они не могу да обезбеде. То је потпуно јасно“, наглашава Сакс.
Још интересантније – према његовим речима, ни када су Сједињене Америчке Државе биле „потпуно на њиховој страни“, то није дало резултате. Данас, тврди он, америчка подршка више није безусловна и није извесно да ће се наставити истим интензитетом.
У контексту променљивих геополитичких односа и све веће поларизације унутар ЕУ, оцена професора Сакса долази као хладан туш за многе који су веровали у непоколебљиву стабилност европског пројекта.
Његове речи нису предикција, али су упозорење – да оно што се чинило чврсто, лако може почети да се ломи изнутра. А да ли ће се криза претворити у преломну тачку, зависи од тога хоће ли европски лидери уопште признати да проблем постоји.
