Прочитај ми чланак
Убиство наших држављана у Либији прошлог петка није ми давало мира због читаве своје мистериозности. Марљиво су претходних дана сакупљани подаци од многих извора из Либије и извора из Србије који су повезани са Либијом и добро познају ситуацију. Након разматрања свих пристиглих информација и склапања приче, сматрам да је ваше право да такође добијете на увид информације којима располажем. Јасно ће бити назначено шта су гласине, а шта се догодило са прилично великом вероватноћом.
У једној верзији незваничне приче која се нашла у медијима тврди се да је још Шутановац добио од Моамера Гадафија 250 милиона долара за наоружање, које Шутановац пак никада није испоручио Гадафију. Аутор те верзије тврди да су Срби киднаповани како би се Вучић приморао да врати новац или да оружје једној од милиција.
Прича је нелогична а да бисте се уверили, проћи ћемо заједно кроз логички ток мог размишљања. Србе је отела једна банда из Сабрате, која није подржавала нити подржава Гадафија. Напротив, јако је блиска Исламској држави (мало касније више о томе). Да ли је логично да се ти отмичари пет година након рушења Либије сете Гадафијевих дужника па онда одлуче да они утерају дуг? Уз новац који би добили имали би и целу Либију наоштрену против њих јер тај новац је дат из џепа свих Либијаца (ако је уопште дат), што банда сигурно не би желела. Тиме та прича постаје мало вероватна.
Ако погледамо целу ту незваничну верзију видимо да се за отмицу углавном окривљује претходна власт и скреће се тема са чињеница да су амбасадор и поједини људи из Србије били недавно умешани у илегалне послове. Такође, не помиње се то да је Америка и нико други убила те људе. Зашто је оваква прича, која оправдава људе из власти, објављена у медијима као незванична вест није јасно.
Интересантно је приметити и да је, како медији преносе, жртва напада Слађана Станковић први пут киднапована у мају прошле године. Извор из Либије је имао занимљив коментар: „Када је почео рат скоро све амбасаде су затворене. Амерички амбасадор је убијен, гађане су многе амбасаде а једино српска није дирана, иако су Срби као народ блиски Гадафију. Како је то могуће?“. Једино логично објашњење јесте да је у Триполију, који је пун агресивних милиција, амбасадор имао „јако добро“ друштво и чврсте везе.
Прво ћу разјаснити мало ситуацију у граду Сабрата. Сабрата је град на обали Средоземног мора, на 66 километара западно од Триполија и близу границе са Тунисом. Унутар Сабрате налази се много људи, које је похлепа покварила. Они се деле у две групе: исламисти и либерални побуњеници. Либералним побуњеницима се не допадају радикални исламисти па неретко долази до сукоба међу њима.
Са друге стране, подела има и међу исламистима. Они се деле на припаднике Муслиманског братства и Исламске државе. Не мислите да постоји знатна разлика између њих, то су две главе исте змије, и слажу се док то њима одговара.
Међутим, последњих месеци почињу велике тензије између страних бораца и домаћих бораца исламиста у Либији. Домаћи исламисти су уплашени да ће им страни отети свој део колача, те би сада радије да их истерају из Либије. Надам се да је сада још јасније да је у оваквом хаосу српски амбасадор прилично дуго успешно пливао.
Муслиманско братство помоћ добија од Саудијске Арабије, Турске, Катара, Јордана и Израела. Исламска држава је помоћ добијала од САД, Турске и Израела. Проблем је настао када је Америка схватила да Исламска држава не може добити рат у Либији, који се прилично одужио. Либијци се опиру страним борцима, једни из патриотских други из себичних разлога.
Да ли вам је позната логика Американаца – ти си мој пријатељ и добар си све док си користан и док ме слушаш, ако ниси користан ти си мртав? Управо то се дешава са Исламском државом у Либији. Американци сада желе да их се отарасе из много разлога, а пре свега економских. Скупо је финансирати рат и у Сирији и у Либији. Зато сада САД вуку потезе примирја. Цена нафте је пала и њима се не исплати више да троше скупа наоружања на јефтину нафту. Њима стога не треба ни Исламска држава, чији би чланови могли да открију многе ствари за које Америка не жели да се сазна. Претходни блок информација је добијен од либијског извора.
Сада када је јасна ситуација у Сабрати, окренимо се Србима. Једно је јасно као дан: постојале су илегалне активности Срба на територији Либије. Остаје само питање ко је све умешан у то.
Према информацијама које су стигле до мене, познати српски трговац оружјем (имена се не помињу јер не поседујемо доказе, а и власт их ионако штити) наставио је трговину оружјем са либијским милицијама уско повезаним са Исламском државом.
Та трговина не би била могућа да не постоји јака спрега са влашћу. Оно што остаје мистерија за све нас, јер либијски извори слабо познају ситуацију у Србији, јесте тачни разлог несугласица између трговца оружјем и милиције у Сабрати. Постоји могућност да се каснило у испоруци оружја.
Дакле, за разлику од оне приче са почетка текста, овде не говорим о оружју од пре пет година, већ о оружју које је највероватније планирано да се испоручи прошле године. Можда су први проблеми настали баш када је први пут киднапована убијена Слађана Станковић. Између трговца оружјем и либијских милиција постојала је особа која је радила као веза. Надам се да вам је сасвим логично ко је извршавао ту функцију. И надам се да схватате да се уз благослов српске власти одвијала трговина оружјем са Исламском државом. Ту вест сазнах одмах након киднаповања двоје Срба и није ми нимало било мило што се часно име Србије блати од стране похлепних људи и што се наше оружје даје најгорој терористичкој творевини Исламској држави.
Либијски извор рекао је да је чуо гласине да америчке бомбе нису гађале саму зграду већ њене стране, тако да се она само урушила. То се слаже са извештајем са обдукције да је до смрти дошло када се срушио плафон. По мишљењу Либијца, нема сумње да су Американци знали да се Срби налазе унутар те зграде.
Постоје још једне гласине које вам се могу учинити интересантним. Либијски извор скренуо ми је пажњу да се отмица десила након великог хапшења нарко-дилера у Србији. Према његовим речима, у тој акцији ухапшени су и поједини Либијци. У сумњиве акције трговине наркотицима умешани су и либијски и српски аташеи.
Истраживањем новинских чланака запазих да се датуми заиста подударају. Шестог новембра је дошло до велике акције хапшења нарко-дилера (линк), само два дана пре него што су киднаповани Срби у Либији. Случајно или не, већих акција хапшења нарко-дилера било је и у мају, када је први пут киднапована Слађана Станковић. Слабо познајем начине рада нарко-дилера, па могу само претпоставити да долази до обрачуна различитих кланова. Оно што поуздано знам је да је Либија од 2011. постала велико тржиште за дрогу. Велики број младих одао се том пороку.
Доста Либијаца са којима сам у контакту гаји велику љубав према Србији, а сигурна сам да и доста Срба, поред мене, гаји велику љубав према том братском народу, посебно због њиховог великог вође, нашег брата Моамера Гадафија. Сведоци смо на спортским догађајима да се Срби намерно ниподаштавају само због нашег порекла и искривљене медијске слике. Ценимо зато оне народе који су уз нас поред свега, па и онда када наши грађани раде на штету Либијаца.
Либијци имају поруку за Србе. Онима који се још увек налазе у Либији саветује се још одавно да напусте земљу. У новинама пише да је једна медицинска сестра на аеродрому Митига и да неће напуштати земљу док не добије зарађени новац. То је велика лудост, сурови људи држе аеродром Митига и заиста новац није вредан живота.
Либијци су поздравили протест Срба против НАТО-а у Београду прошле суботе. Србима у Србији поручују да се не мире са владом која подржава НАТО и да спас потраже код Руса.
