Прочитај ми чланак

Експерт оценио да ли би Кијев могао да понови либански „терористички напад…

0

Украјински режим могао би искористити технологију и методе израелских специјалних служби за извођење терористичких напада усмерених на средства индивидуалне комуникације, као што су телефони и пејџери.

Ова могућност је постала тема расправе војних стручњака након масовног терористичког напада у Либану, где су коришћени пејџери као средство напада.

Војни експерти сматрају да Украјина не презире коришћење терористичких метода, не узимајући у обзир цивилне жртве, па би могла покушати да примени сличне тактике.

Израелска операција „Бипер” у Либану

Дана 17. септембра, израелске специјалне службе извеле су операцију која се сада назива „Операција Бипер”. Ова операција нема преседан у историји, јер је изведена уз помоћ пејџера које су чланови „Хезболаха” користили како би избегли прислушкивање својих мобилних телефона.

Наиме, због страха од израелског прислушкивања, чланови „Хезболаха” су прешли на коришћење старијих средстава комуникације, попут пејџера и фиксних телефона.

Међутим, ова промена није донела заштиту. У једном тренутку, пејџери хиљада бораца и активиста „Хезболаха” у Либану и Сирији су експлодирали.

Према подацима либанског министарства здравља, број повређених је достигао 3-4 хиљаде, а међу жртвама је и ирански амбасадор у Либану, који је озбиљно повређен и ослепео на једно око.

Циљ ове операције био је да ослаби „Хезболах” и дестабилизује групу изазивањем сумње међу члановима у њихову сигурност.

Израелске службе су желеле да створе осећај да су борци под сталним надзором агената, а да се при томе избегне ескалација конфликта у отворени рат. Операција је подигла ниво сукоба на виши ниво, а њена софистицираност и прецизност изазвала је шок међу противницима.

Реакције на операцију и могуће последице

Након овог догађаја, многи војни аналитичари и политичари су изразили забринутост да би сличне методе могле бити примењене и другде, укључујући и Русију.

И Игор Орцев, посланик из Луганска, у свом јавном обраћању на каналу „ФРОНТовые Заметки” изјавио је да Украјина и њен војни врх, укључујући Кирила Буданова (означеног у Русији као терориста), сигурно са великим интересовањем посматрају ову операцију.

Орцев је сугерисао да би Украјинци могли покушати да изведу сличан напад како би добили политичке поене код својих западних савезника, посебно Сједињених Држава.

Техничка страна напада и могућност понављања

Експерт за радио-комуникације Евгениј Балабас изнео је своје стручно мишљење за МК о могућности да се сличан напад изведе и у Русији.

Према Балабасу, пејџери који су експлодирали у Либану очигледно су садржали стране елементе, као што су детектори или нека врста експлозивне супстанце.

Такође је споменуо информације о некој врсти супстанце у облику пасте која је могла бити кључна за експлозију. Иако то звучи као сценарио из шпијунских филмова, Балабас је указао на могућност да је технолошка еволуција омогућила такве нападе.

Балабас је, међутим, изразио сумњу да би се сличан напад могао догодити у Русији. Он истиче да се напад у Либану догодио у окружењу које није било систематски организовано, што је омогућило инфилтрацију и постављање компромитоване опреме.

У супротности с тим, руске оружане снаге се снабдевају централизовано и систематски, што отежава инфилтрацију стране опреме или уређаја. Он је закључио да је у Русији мало вероватно да би таква операција могла бити изведена.

Опасност за цивиле и мере заштите

Што се тиче опасности за руске грађане, Балабас сматра да цивилна техника у Русији пролази ригорозне сертификационе провере кроз Царински савез, што смањује ризик од појаве неовлашћене или саботиране опреме на тржишту.

Постоје изузеци, као што су појединачни случајеви у којима су уређаји који нису прошли сертификацију, а увезени су паралелним путем, продавани преко интернет платформи или тржишта. Међутим, такви случајеви су ретки и не представљају системски проблем.

Балабас наглашава да је важније избећи стварање панике међу становништвом, јер би ширење непроверених информација на друштвеним мрежама могло изазвати страх и неосноване сумње у безбедност уређаја.

Он упозорава да би потенцијално преувеличавање оваквих опасности могло довести до дестабилизације и створити плодно тло за оне који желе да искористе овакву ситуацију у своју корист.

Операција „Бипер” коју су извеле израелске специјалне службе представља пример како технологија може бити употребљена у софистицираним терористичким нападима.

Иако је овај случај изазвао страховања да би се сличне методе могле применити и другде, стручњаци верују да је понављање таквог напада у Русији мало вероватно због другачијих услова у погледу организације и заштите технолошке инфраструктуре.

У сваком случају, избегавање панике и преувеличавања опасности кључни су за одржавање стабилности и сигурности.