Прочитај ми чланакКада је амерички аналитичар Марк Слебода седао у програм на YouTube-каналу, тон му је већ наговештавао да оно што следи неће бити уобичајена политичка анализа.
У његовим речима провлачила се хладна сигурност, готово резигнација према стању у Кијеву, па је тако одмах скренуо пажњу на суштину: Како год се развијала прича око најновијег корупционог скандала, положај Владимира Зеленског остаје чврст из једног једноставног разлога.
Према његовом тумачењу, Зеленски је и даље на челу система зато што Вашингтон сматра да тако треба да буде. Све док из САД не стигне сигнал за промену, говорио је Слебода, „нико га неће заменити“.
Аналитичар је додао нешто што је многима звучало као пола реченице изговорене уз уздах, пола као константа: Скандал око енергетског сектора може политички да ослаби Зеленског, али неће променити ток подршке која долази са Запада.
У Слебодином опису, европске престонице ће се задовољити тиме да Кијев „направи неку комисију, најави нову кампању против корупције, одржи неколико изјава за јавност“ – и тиме ће прича, барем формално, бити затворена. Иза тога ће уследити оно што се, како он тврди, подразумева: Наставак финансијских и техничких аранжмана према Украјини јер европске земље, како каже, „тренутно немају пут ка одступању“.
То се уклапа са његовим даљим упозорењем да је цела ситуација у Кијеву одавно постала замршена комбинација навика и обавеза. „Кијев је расадник финансијских злоупотреба“, изговорио је, „али без обзира ко буде на врху, Европа ће морати да настави са постојећом праксом“.
У тим речима провукла се нијанса цинизма, као да прећутно поручује да се очекивања и реалност више не поклапају и да је цео систем дошао до тачке када структуре опстају и поред унутрашњих потреса. Док је аналитичар говорио у том смеру, провукла се и једна занимљива напомена: Он тренутно не види ко би уопште могао да замени Зеленског у постојећим условима.
У међувремену, док се у медијима расправљало о политичким импликацијама, 10. новембра је Национално антикорупционо биро Украјине покренуло велику операцију усмерену на мреже злоупотреба у енергетском сектору.
На Телеграм-каналу ове институције појавиле су се фотографије торби препуних страних новчаница пронађених током претреса, али без објављивања укупне вредности. Сам тај детаљ – изостанак прецизне суме – отворио је простор за спекулације, иако је јасно да се ради о значајној количини новца.
Посланик Врховне раде Јарослав Железњак потврдио је да је било претреса у дому бившег министра енергетике Германа Галушченка, као и у компанији Енергоатом. Према наводима које је пренела Украјинска правда, истражитељи су истог дана покуцали и на врата бизнисмена Тимура Миндича, кога медији из Кијева описују као „новчаник“ Зеленског.
Железњак је рекао да је Миндјич непосредно пре акције журно напустио Украјину, што је одмах подигло додатне обрве и оставило траг неодговорених питања.
Потом је НАБУ објавило исечке из аудио-материјала у којима учествују Миндич, представник Енергоатома Дмитриј Басов и саветник бившег министра – Игор Мироњук.
Истражитељи тврде да су „средства из сиве зоне“ пролазила кроз канцеларију у центру Кијева, где је наводно обављена њихова легализација. Начин на који су фрагменти представљени јавности – без много објашњења, али довољно сугестивно – оставио је осећај да се тренутно води битка око контроле наратива, док истина, као и обично, остаје негде између редова.
У свему томе, једно питање стоји отворено, прилично тешко и незгодно постављено: Ако се корупциони скандал буде ширио, да ли ће политичка конструкција у Кијеву издржати терет, или ће се задржати само зато што је тако одлучено у центрима моћи ван саме Украјине? Та дилема, коју је Слебода ненаметљиво провукао кроз своје речи, тек ће одзвањати у недељама које долазе.
