Чланови Међународног експертног тима Института за истраживање геноцида Канада упутили су писмо генералном секретару Уједињених народа (УН) Бан Ки Муну у којем од њега траже да санкционише председника Генералне скупштине УН-а Вука Јеремића због скандала.

Они траже санције због извођења песме “Марш на Дрину” на концерту у Уједињених нације који је организовао управо Јеремић.

Писмо су потписали професор међународног права на америчком Универзитету Иллиноис и некадашњи агент Босне и Херцеговине пред Међународним судом правде Францис Бојл, познати британски историчар Марко Атила Хоаре, професор Дејвид Петигру из Управног већа Универзитета Јејл, професор за истраживање холокауста и геноцида Џејмс Wалер, директор Института за истраживање злочина против човечности и међународног права Универзитета у Сарајеву Смаил Чекић, директор Института за истраживање геноцида Емир Рамић, председник Конгреса Бошњака Северне Америке Харис Алибашић и други.

„Сматрамо крајње скандалозним злоупотребу Уједињених народа, Организације где је усвојена Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида, од стране српског дипломате Вука Јеремића, и стављање на репертоар спорне композиције која за Бошњаке симболизује њихово страдање, односно геноцид“, наводи се у писму Бан Ки Муну.

Експерти додају како верују да ће Бан Ки Мун „санкционисати одговорне за ову тешку увреду и успоставити механизме којим ће се спречити будући инциденти који вређају и наносе бол жртвама геноцида током службених церемонија УН-а“.

Они у писмо подсећају да је српска ратничка песма “Марш на Дрину”, чији је аутор Станислав Бинички, настала је након почетних успеха српске војске у првој години Првог светског рата, у биткама против Аустроугарске војске 1914. године.

Песма “Марш на Дрини“ постала је, такође, како се додаје, омиљена свим јединицама које су и касније узимале учешће у остварењу „тог темељеног циља српске националистичке идеологије, политике и праксе у периодима када је он постизан војним средствима“.

„Тако је песма, поред осталог, за Бошњаке постала и јасним и недвосмисленим симболом злочина геноцида почињеног над њима од стране српских оружаних формација, посебно у Подрињу у оба светска рата и у току агресије на Републику Босну и Херцеговину од 1992 до 1995“, закључује се у писму.

(Анадолија)