Прочитај ми чланак

Експресно хапсили за Вучићеве „умрлице“, али кад режим „сахрани“ Кустурицу…

0

На друштвеној мрежи X, на налогу покрета "Копаћемо", 22. октобра објављена је фотомонтажа надгробног споменика посвећеног прослављеном редитељу Емиру Кустурици. Повод је био Кустуричино оглашавање о пројекту "Јадар" и његово оштро противљење копању литијума, а више од недељу дана од објављивања спорне фотомонтаже, није познато да ли је било ко од надлежних реаговао. Угледни адвокат Иван Нинић истиче да на овом случају на делу видимо како надлежни органи селективно деле правду.

Да ли је у питању неслана шала или озбиљна претња требало би да утврди Одељење за високотехнолошки криминал МУП Србије, по налогу Тужилаштва за високотехнолошки криминал, које се бави и кривичним делима који су извршени на друштвеним мрежама. Редакција портала Нова.рс упутила је питања Тужилаштву о томе да ли је покренута истрага о том случају, да ли је неко саслушан и за које кривично дело, али нам није одговорено.

Шта год било у питању, објава је у сваком случају непријатна, а ћутање надлежних органа још је непријатније. Објава покрета „Копаћемо“ изазвала је велику пажњу и узнемирење јавности на друштвеним мрежама. Оно што нису урадили државни органи Србије, којима је то обавеза, покушали су да ураде са друштвене мреже X, која је, како су поносно објавили из покрета „Копаћемо“, покушала да их забрани због више хиљада „лажних бот пријава“.

Објава се може прочитати и дан данас, а ово може бити и део кампање против Емира Кустурице у коју се укључила почетком октобра, пре објаве, и телевизија „Пинк“ која је објавила монтирани снимак изјаве Емира Кустурице који је заправо направљен помоћу вештачке интелигенције. Снимак је емитован као одговор власника ТВ „Пинк“ Жељка Митровића на ауторски текст Емира Кустурице објављеног на порталу „Искра“ у којем критикује Митровића. Због тог лажног снимка изјаве Емира Кустурице, реаговала је и адвокатска канцеларија Томановић, који су затражили да Тужилаштво за високотехнолошки криминал покрене поступак и уклани предметни снимак. Није познато ни шта је било са тим захтевом.

Двоструки стандарди

Поређења ради, пре нешто мање од осам месеци, 26. марта ове године догодило се нешто слично, наиме тада су по Младеновцу полепљене умрлице са ликом председника Србије Алесандра Вуића. Све државне институције су се дигле на ноге и кренуле су осуде са свих страна.

Тада се огласио и онај који данас ћути, главни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић који је наложио Основном тужилаштву у Младеновцу да хитно идентификује творца „такозване умрлице“ председника Републике Србије. Такође, Посебном одељењу за високотехнолошки криминал је наложено да идентификује особе које су ову „умрлицу“ делиле на друштвеним мрежама. Тужилац је пре мање од шест месеци нагласио да те радње представљају кривично дело које се гони по службеној дужности и морају бити санкционисане.

Ипак, када је реч о случају Кустурице, чини се, надлежни органи су нешто спорији.

„Иако би сви грађани требало да буду једнаки пред законом, видљиво је да се прописи не примењују исто на све. Не знам зашто је председник Србије, или неки други високи званичник вреднији од једног Емира Кустурице, или у крајњем случају од било ког другог грађанина. Не могу да кажем да ли у спорној објави надгробног споменика постоје елементи кривичног дела или је то неукусна шала, али то делује као претња и можда то може да буде кривично дело угрожавање сигурности. У сваком случају, тужилаштво би требало то да провери и о томе обавести јавност. Овако и ћутање може бити знак да почне линч Емира Кустурице, али и свих других, пре свега јавних личности, чије се мишљење не слаже са мишљењем владајуће гарнитуре“, објашњава адвокат Иван Нинић, који је заступао бројне грађане који су завршили у полицији или на суду због објава или коментара на друштвеним мрежама.

По његовим речима, обавеза је да надлежне службе провере сваку могућу претњу упућену државним званичниима, али би закон требало да важи и за друге грађане.

„Мислим да је кривично дело угрожавање сигурности, по којем се гоне људи због објава на друштвеним мрежама, највише пута злоупотребљено у обрачуну са неистомишљеницима у Србији. Уколико неко упути претњу то треба проверити и то није спорно, али често тужилаштво, полиција па и БИА не праве разлику између критичког става и претње. Ја сам бранио Тихомира Тришића, који је у притвору провео 270 дана да би на крају био ослобођен. Он је пренео преко свог налога снимке Конференције за медије која је одржана после трагедије у „Рибникару“ а гоњен је због наводног угрожавања сигурности тадашњој министарки здравља Даници Грујићић, начелнику београдске полиције Веселину Милићу и тадашњем министру просвете Бранку Ружићу. На суду се појавила само Даница Грујичић, која је изјавила да спорни твит није ни прочитала нити знала за њега и изјавила да се не осећа угрожено због неких објава на друштевним мражам и мој брањеник је ослобођен“, каже адвокат Нинић.

Он напомиње да треба проверити сваку потенцијалну претњу, али да није ни свако критичко мишљење и објава, па макар били и недолични, неинтелигентни и увредљиви, реална претња по сигурност председника и других државних званичника.

Припадници БИА и полиције упадају раном зором, чак и када је у питању информативни разговор. Одузимају се мобилни телефони и рачунари. Али, невероватно је да нема поступања у вези са Емиром Кустурицом. Тужилаштво би требало да утврди и идентитет особе која је објавила ту фотомонтажу и која стоји иза налога покрета „Копаћемо“, али и особу која је направила фотомонтажу. Овако таргетирање од оних за које се може претпоставити да су блиски власти може имати озбиљне последице, поготово ако институције не реагују, што може подстаћи појединце да са вербалном пређу на физичко насиље“, упозорава адвокат Иван Нинић.