Прочитај ми чланак

ЕМОТИВНИ ГРК НА ФЕЈСБУКУ ПОСЛЕ ДОБИЈЕНОГ ОРДЕНА: Ово се зове право крвно братство

0

Познати капетан није очекивао да ће га овако пригрлити српски народ

Маринос Рицудис, грчки капетан који је одбио да 18. априла 1999. бомбардује Србију, добио је орден светог цара Константина од архијерејског синода Српске православне цркве.

Први пут одбио је награду уз скроман коментар да му није потребно ништа већ да „све заслужује храбри народ који је водио борбу против свих и без шансе“.

Овог пута пристао је на орден, а он му је толико значио да се обратио свим Србима путем Фејсбук странице:

– У Србији су ми многи рекли да ми је народ захвалан на свему. Нисам у стању да схватим о чему се ради, нити да искажем своја осећања, али сам свестан чињенице да ми је ово највеће признање које сам икада добио. Нема сумње да је ово признање једно од највећих које свака духовна особа може да добије. Нисам ни сањао да ћу ово једном добити, признање од целе нације православне традиције и храбре прошлости. Србија нису само људи и зграде већ и свеци, краљеви, свети манастири, застава, борбе без икаквих шанси, храбри војници који су гинули током борби, култура, литература и све у њиховој цивилизацији – написао је грчки капетан.

Капетан брода „Темистоклис“ који је одустао од напада на Србију вративши брод у луку додао је да је и даље у шоку због признања.

– Ово се зове право крвно братство које није нагризло време. Осећам се благословеним, захвалним и поносним и да, ово је нешто што се зове вечност.

 

13 коментара “ЕМОТИВНИ ГРК НА ФЕЈСБУКУ ПОСЛЕ ДОБИЈЕНОГ ОРДЕНА: Ово се зове право крвно братство

  1. Дуња каже:

    Бог те благословио, и тебе и све твоје….

  2. моћни Ђоле Јанговић каже:

    Заслужио си роде и уживај! :)
    Снаћи ћеш се већ са својим осећањима и „почасти која је највећа коју си доживео у животу..:“
    Жив био сто година!

  3. Tatko na frojda каже:

    Hvala..BRATE..GRČKA RUSIJA SRBIJA ne treba nam Unija

  4. урбана герила каже:

    Зачудим се увек кад међу Србима наилазим (а то је често и овде) на непријатељски став према Јелинском народу. Притом сам у Грчкој (мада ми је лепше рећи Јелади) наилазио на нескривено и искрено пријатељство тог народа. Упознавао сам и њихове добровољце из рата у Босни, сећам се подршке за време бомбардовања, кад је нпр цео Солун са све градоначелником изашао у луку и забранио пристајање и искрцавање америчком носачу авиона… у македонској борби пре сто и кусур година само са њима нисмо имали сукоб, већ је требало и Албанију да поделимо. Све у свему, народ са којим смо заједно хиљаде година…

    1. Т. Горски каже:

      Предухитрио си ме, да напишем нешто слично.
      Био сам негдје седамдесетих година прошлог вијека и Грци су ме изненадили својим пријатељством према србском народу.
      Од Солуна па до Пиреуја (Атина) нигдје нисам наишао ни у траговима на подозрење према Србима.

    2. Горан каже:

      Награбусиће Грци због тога када почне велики сукоб. Осветиће се НАТО-вци Грцима због тих ствари. Не кажем да нису то требали чинити али ови зликовци то памте и осветиће им се. А нама шта раде уз помоћ издајника знамо сви.

    3. урбана герила каже:

      Већ им се свете. У Грчкој је криза, гадна. Економска и духовна! Даће Бог да се врате вери и себи, јако је то код њих!

    4. Дуња каже:

      Грци су сјајни, они су у односу на нас мање лаковерни, те једино нас /и Македонце :))/ могу да поклопе, али` су најстрашније уништени од еунатоуса олоша….

    5. Зарја, Зарја каже:

      Када сам нешто слично рекла једном младом Грку, који ради у Србији и одлично говори српски језик, прво ме је погледао зачуђено.
      Сабрао се у тренутку и рекао да је веома дирнут, али да га је срамота што је у Грчкој подоста оних који не узвраћају захвалност и не подржавају ту љубав, напротив.
      Насмејала сам се гласно и рекла да и код нас има таквих и, да су само веома гласни, а да су то Срби, е, то ме већ нико не може убедити. Ценим да је такав случај и код њих. Они, са све својим вавилонскојезуитским газдама, могу и да нас убију и убијају нас онолико, али не могу никада да нас победе.
      Рече да сам му заиста улепшала дан, цмокну ме три пута и оде Човек даље послом. Остах замишљена над питањем докле ћемо више дозвољавати тим мрсомудима да нам огађују живот.
      Заиста, докле?!
      Можда до овог ордена који је СПЦ дала достојном Грку, Мариносу Рицудису?

    6. урбана герила каже:

      Проблем је што ретко ко ускрати том отупелом од простаклука плебсу да се назива часним именом Србина. Мени то дође као пљување по онима који су за Српство проливали крв, да се талог који се понаша као двонога стока кити њиховим жртвама и храбрости. Кад успемо да разврстамо како неко дорасте да се назове Србином, као некада што није свако могао да носи шта хоће и да се титулише како хоће, е онда ће нам бити лакше и да дејствујемо из истог, српског становишта.

    7. Зарја, Зарја каже:

      Није све тако црно, урбани, није!

    8. урбана герила каже:

      Него? Ова ће епоха остати као историјска срамота Србије ако преживи. А ако изумре, остаће као парадигма, школски пример одумирања једног народа. Културно, духовно, па онда и биолошки!

  5. Ћирко каже:

    Наздравље ти било и хвала.

Коментари су затворени.