Прочитај ми чланакРимска тврђава на Дунаву код Великог Градишта, коју је у 15. веку подигао султан Бајазит, као и део Калемегданске тврђаве, биће обновљени наредне године, најављено је из Турске развојне агенције.
Упркос чињеници да смо 500 година били под турском владавином, аналитичари за „Aло!” истичу да је овај гест један од начина да се успостави позитивна спољна политика Турске ка Србији и балканским земљама, док свештеник Љуба Ранковић подсећа да су се Турци вековима иживљавали над народом који је живео на овим просторима и да то не сме бити заборављено.
Победио нас на Косову и окупирао Србију
Бајазит је био најмлађи син Мурата Првог и његове супруге Гулчичек Хатун. Још као дечак је био борилачки настројан, увек спреман да оде у рат. Историја га памти као суровог владара који је убио свог брата Јакуба Челебију. Био је веома снажна личност, што открива и његов надимак – Муња. Он се са 35 година већ доказао као ратник – послат је око 1381. године за намесника у некадашњу покрајину Гермијан, водио је рачуна о западним интересима царства и истакао се у борби. Према хришћанским вазалима се више понашао као владар него као борац за веру.
– Све што се тиче улагања у очување споменика културе спада у највиши домет цивилизацијске тековине, али зашто то чине Турци? Па ова земља је била под њиховим ропством пет векова. Њихово улагање може да буде на разне начине тумачено, међутим, мени као човеку буди веома ружне асоцијације.
– Они су за нас били окупатори и иза себе оставили крваве трагове. У мени то буди сећање на несрећне трагове прошлости и не радујем се њиховој активности када је реч о обнови утврђења, као човек. Врло је чудно да неко на нашој територији обнавља своје споменике. Да то ради наш завод за заштиту споменика, од срца бих се радовао – каже он и додаје:
– Та турска држава је окупирала и отела највећу православну светињу – Јустинијанову задужбину, и претворила је у џамију. И онда такви долазе да обнове своје тврђаве. Сетите се данка у крви, уцена, отимања деце и сличних ствари. Далеко им лепа кућа.
На другој страни, Бранко Радун, политички аналитичар, сматра да Турска полако прави заокрет у својој спољној политици у позитивном смислу, а да је обнова тврђава у Србији део ПР-а, неке нове политике, коју Турска профилише након пуча.
– Обнова споменика је гест добре воље и не представља никаквав проблем, то су, заправо, наши споменици и боље је да буду у добром стању него руинирани. Након пуча Турска мења своју политику, поставила се позитивније према Балкану, видимо да гради боље односе са Русијом, са Немачком за сада има успоне и падове… Проблем је што она подржава независност Косова већ дуже време, међутим, то се може променити на начин да није више у првом плану, јер указују се нови и позитивни трендови када је реч о Србији и битно је да их препознамо – сматра Радун.
Обнављајући државе, обнављају територије
Економиста Љубомир Маџар сматра да Турска у овом улагању свакако има свој интерес и настоји да прошири свој утицај у културном смислу.
– У другим подручјима, где не постоји отоманска историја, Турска не би добила прилику да објави своје присуство и да га учини видљивим. Обновом споменика културе земља ће бити атрактивнија за туристе, па ће обе стране бити на добитку. Обнављајући тврђаве, они обнављају своје територије, ту постоји историјски и емотивни моменат. Међутим, ти споменици су наши, па је реконструкција нека врста поклона нашој земљи – каже Маџар.
