Ерленд Лу о „Фвонку“ у коме је норвешки премијер главни лик: Желео сам да истражим његов унутарњи живот и његову детињасту страну.

Чувам топле успомене на Београд, добри су то и јаки људи… али заиста много псују – каже Јенс Столтенберг, актуелни премијер Норвешке, као јунак романа Ерленда Луа „Фвонк“, који је код нас објавила „Геопоетика“, у преводу Радоша Косовића.

„Фвонк“ је прича о необичном и неочекиваном пријатељству између једног типично луовског лика: Фвонка – средовечног аутсајдера, са апсурдним опсесијама и страховима, који не зна како да се избори с „некултуром“ и Јенса Столтенберга, који је старајући се о држави, изгубио себе и једноставан живот.

Познати норвешки писац ексклузивно за „Новости“ говори о новој књизи у којој у препознатљив хумор уноси и дозу озбиљности и филозофског промишљања о унутарњем душевном мраку.

* Зашто сте одлучили да један од главних ликова буде стварна личност, и то баш премијер Норвешке?

– Фасцинира ме моћ коју имају људи попут Столтенберга, и колико место премијера може да промени човека током година. Постоје неке ствари у вези са којима премијер не може да буде искрен у јавности. Желео сам да истражим његов унутарњи живот, жеље и његову детињасту страну. И свидела ми се идеја да искористим одлике живог и актуелног премијера, уместо да га измишљам.

* Да ли га познајете?

– Не. Срео сам га на једном пријему, видео га само на неколико минута.

* Да ли је читао ваш роман?

– То не знам. Неко га је вероватно обавестио да постоји моја књига. Знам да су тражили да се изјасни о роману у једној телевизијској књижевној емисији, али је одбио. Његов кабинет саопштио је онда како би Јенсов отац, бивши министар и дипломата, могао то да уради уместо њега, али није било ништа ни од тога.

* Дајете ли нам кроз Фвонка пример Норвежанина или уопште Европљанина нашег доба?

– Мислим да Фвонк може да буде било ко, из било које земље. Он је несрећан човек, и има лоше искуство са колегама са посла. Умешан је, такође, у неке махинације у фирми за коју ради, и то га је сломило.

* Колико је велика трагедија на острву Утоја, која се помиње у роману, утицала на стабилно друштво Норвешке и њену књижевност?

– Стабилност нашег друштва није угрожена, иако смо били и још смо шокирани што је један наш човек, усамљеник који је имао проблеме са родитељима и друштвом уопште, био у стању да почини такво зверство.

Толико смо навикли на друштво које се брине о свему, а ипак, унутрашњи бол и лудило те особе није било откривено. То нам је усадило језив осећај. Књижевност сада почиње да се бави тим стварима. Мислим да ћемо ускоро видети много таквих дела.

* Брејвиков злочин директно је утицао и на ову књигу?

– Већ сам је завршио када се то догодило, па сам је мало изменио, тако да се прича, првобитно смештена у 2011, сада одвија у 2012. години. Тај ужас је тако у роману смештен годину дана у прошлост, и један је од разлога зашто је Јенс уморан и несрећан.

* Јенс открива Фвонку и богату српску традицију псовања, и по том моделу прави сопствене низове сочних псовки које имају окрепљујуће дејство. Како сте се ви упознали са овом нашом културом?

– Чуо сам још раније за фамозну српску традицију псовања. Када сам био у Београду 2010. године, разговарао сам о томе са људима у мојој српској издавачкој кући, и дали су ми неколико примера. Касније сам им електронском поштом слао још питања на ту тему, и добио заиста живописна упутства за псовање. Морам да им захвалим на томе.

* Шта нам поручујете кроз ову епизоду са псовкама?

– Не шаљем поруке. Литература са јасним порукама чини ме веома сумњичавим. Али допала ми се идеја о премијеру под стресом који се бодри и теши псовањем.

* Пишете ли нови роман?

– Пишем неколико филмских сценарија, и један од њих преточио сам у кратки роман. Мислим да ће бити објављен у марту.

(Новости)

Ознаке: Ерленд Лу, ЕУ и Норвешка, лековите српске псовке, норвешка книжевност, норвешки писац, српске псовке, Фвонк