Прочитај ми чланакИако су свесни да је у ЕУ боља и економска ситуација, да су плате веће, као и поштовање личних слобода и људских права, 49 одсто грађана сматра да Србији више одговара руски модел друштва.
Тако се долази до правог српског парадокса – да имагинарни друштвени модел Русије, земље у којој никада није било 92 одсто грађана Србије, прижељкујемо у својој домовини, коју би истовремено, првом приликом, напустили трагајући за достизањем стандарда које нуди ЕУ.
Става да у Србију треба преселити руски модел су у највећој мери жене и млади од 18 до 29 година, са основним и средњим образовањем из Западне Србије и Шумадије, показали су подаци истраживања “Србија после Брегзита – где грађани виде Србију”.
У Русији никада није било 92 одсто Срба
Подаци су показали и да је неку од држава ЕУ посетило 71 одсто испитаника, док 29 одсто ту прилику није имало. Занимљив је и податак да без обзира на то што се Србија “куне” у пријатељске односе са Русијом и што јој увек даје предост у односу на Запад, чак 92 одсто грађана Србије никада није било у тој земљи.
Грађани Србије (47 одсто) су мишљења и да ЕУ тренутно има бољу економску ситуацију у поређењу са Русијом, док око 40 одсто њих и даље мисли да је Русија економски стабилнија од Уније.
Ако се упореде личне слободе и људска права, она се према мишљењу 52 одсто грађана више поштују у ЕУ него у Русији, док трећина испитаника мисли да је ситација обрнута.
Грађани у великој мери (67 одсто) сматрају да је просечна плата већа у ЕУ него у Русији, и тај став већином заступају мушкарсци старости између 45 и 49 година, са високим образовањем и из Источне и Јужне Србије.
НАТО – Не, никако
Чланство у НАТО, очекивано, не подржава највећи број грађана Србије – 82 одсто, и то више мушкарци него жене. За улазак у НАТО је 12 одсто испитаника. Чак иако би Русија једног дана постала чланица Алијансе, 61 одсто грађана би било против њега, али не и 30 одсто оних који би то подржало. Улазак у НАТО је по мишљењу 44 одсто грађана један од услова за прикључење Србије ЕУ.
Иако имају ставове о НАТО, занимљиво је да 46,9 одсто грађана не зна која политичка партија у Србији највише подржава ближе односе са Алијансом, а од оних који “знају”, сматрају да су то СНС и ДС.
Занимљиво је и то да је СНС странка која је препозната као она која највише подржава ближе односе са ЕУ (59,3 одсто), а у исто време је и странка која највише подржава блиске односе са Русијом (33,6 одсто).
За ЕУ већина грађана
Чланство у ЕУ подржава 55 одсто грађана, док му се 39 одсто противи. Без обзира на потенцијално иступање Велике Британије из ЕУ 53 одсто грађана Србије сматра да би евроинтеграције требало наставити. Истраживање је показало и да 39 одсто испитаника сматра да у овом случају Србија требало да одустане од европског пута.
У новонасталој ситуацији у ЕУ 53 одсто грађана подржава останак и очување ЕУ, за шта се залаже Немачка, док 32 одсто подржава Велику Британију и распад ЕУ. Са порастом година старости опада и број оних који подржавају Британију, а расте оних који подржавају Немачку. Већина испитаника који подржавају очување ЕУ су они старији од 60 година, високообразовани и они који долазе из Западне Србије и Шумадије.
Србију не би напустило 18,6 одсто испитаника, а од оних који би, највише њих би волело да живи у Немачкој, Русији и Швајцарској.
А, Косово?
Независност КиМ према мишљењу 80 одсто грађана Србија не треба да призна ако би то био услов за улазак у ЕУ. Са поделом или признавањем независности КиМ не би се сложило 52 одсто грађана чак ни ако је то прихватљиво решење за Србе са КиМ.
Као пријатеље Србије испитаници су видели Русију, Грчку и Кину, док су “непријатељи” Хрватска, САД и Албанија, показали су резултати истраживања Института за европске послове.
