Прочитај ми чланак
У Бриселу је постигнут договор о утврђивању механизма којим би ЕУ могла привремено вратити визни режим за неку од земаља западног Балкана, међу којима је и Србија.
Савет министара Европске уније и Европски парламент постигли су политички договор о утврђивању механизма за увођење виза, али је гласање о томе у Одбору за грађанске слободе ЕП из техничких разлога померено за другу половину јануара.
То су агенцији Бета рекли упућени званичници у овом одбору ЕП, који су истакли да је политички још у децембру сасвим усаглашена „заштитна клаузула“ режима без виза за западнобалканске земље, којом би визе биле враћене ако се утврди да је из тих земаља дошло до наглог повећања „лажних азиланата“ или прилива илегалних имиграната у ЕУ.
Представница за штампу у Одбору за грађанске слободе ЕП Исабел Надкарни је објаснила да ће, уместо сутра – како је било планирано, гласање о „заштитној клаузули“ бити 21, 22. или 31. јануара. Одлагање је процедурално-техничко јер је нужно, како је додала, да се текст тог механизма правно и језички „дотера“ и усагласи.
Сама садржина „заштитне клаузуле“ је у потпуности прихваћена у консултацијама Савета министара ЕУ и ЕП, нагласила је Исабел Надкарни.
ЕП је јуче саопштио да до усвајања „заштитне клаузуле“ за безвизни режим, долази на захтев неколико земаља ЕУ које су установиле нагло повећање броја неоснованих захтева за добијање азила држављана неких земаља западног Балкана, после увођења безвизног режима са ЕУ.
„Заштитна клаузула“ може ступити на снагу пошто стручњаци ЕК утврде чињенице о приливу емиграната који злоупотребљавају режим без виза за путовање у „шенгенски простор“ и кад Европска комисија то предложи Савету министара ЕУ.
Званичници у Европској комисији су претходно ставили до знања да се у захтевима упућеним Бриселу за усвајање убрзаног поступка за евентуално враћање виза, поименце не помиње ниједна земља западног Балкана.
Земље чланице би на основу својих података могле закључити да је на три, шест или више месеци нужно вратити визе некој држави западног Балкана, ако се утврди да је дошло до „ванредне ситуације“ и могућег угрожавања безбедности простора ЕУ.
Савет министара чланица ЕУ такву одлуку доноси „квалификованом већином“ гласова што значи да су потребна 73 одсто гласова свих чланица ЕУ. Притом глас највећих земаља Уније има „специфичну тежину“ од 29 бодова, а најмањих три или четири бода.
(Бета)
