Коментатори немачке штампе сложни су у оцени да Србији предстоји још дуг и трновит пут ка чланству у Европској унији и траже да се не понове грешке са Румунијом и Бугарском.

„А сад Србија“, наслов је текста који је објавио дневник Франкфуртер алгемајне цајтунг. Ту између осталог пише да је српски премијер Ивица Дачић рекао да је то био најважнији дан за његову земљу од краја Другог светског рата. „Ако је то мислио озбиљно, ако из европског патоса заиста говори разборитост, а не опортунизам, онда почетак преговора даје повода за оптимизам. Јер, пред Србијом и њеним грађанима је дуг и трновит пут учвршћивања демократије, јачања правне државе и економске и социјалне модернизације. ЕУ ће морати да обрати посебну пажњу да реформу правосуђа. То је наук који је извукла из пријема Румуније и Бугарске, где су Европљани, када је реч о корупцији и недовољној сигурности, били сувише наивни. Чим су те две земље ступиле у ЕУ, марљивост у спровођењу реформи се расплинула… Последице се осећају и данас. Зато је важно да се Србији не даје попуст када је реч о принципима правне државе“.

„Све и ако је приступ Србије још далеко – говори се о 2020. години – почетак преговора је сигнал великог интересовања ЕУ за стабилност такозваног Западног Балкана. Тај регион, који је деведесетих година био поприште рата и прогона, не препушта се сам себи. Али, земље и народи који желе приступ ЕУ, морају знати да је чланство награда која се осваја унутрашњим и спољним цивилизовањем. Србија мора да прихвати независност Косова. И да постане модерна способна држава у којој више не тиња пламен национализма“, пише коментатор Франкфуртер алгемајне цајтунга.

Са којих позиција креће Србија?

Швајцарски дневник Ноје цирхер цајтунг пише да су очекивања Србије велика: „Шеф српске владе Ивица Дачић чак говори о новој политичкој ери. Повод за његов реторички занос је почетак приступних преговора са ЕУ. Од њих Београд не очекује само враћање поверења у балканску државу која последњих деценија као да је била претплаћена на почасно место у ударним лошим вестима. Тешње повезивање са ЕУ би требало да у Србију привуче и преко потребне инвестиције. Али, има још много препрека на несумњиво дугом путу до могућег чланства у ЕУ. У то спада и компликован однос са Косовом; осим тога, Србија у преговоре не улази са позиција привредно јаке земље.“
„За то је крив и велики број дефицитарних државних фирми. Има их више од 600. Безбројне владе су већ најавиле реструктурирање тих предузећа којима се традиционално лоше руководи, која имају вишак персонала и потпуно су неефикасна. Али, мало тога се променило. Из године у годину таква предузећа у областима енергије, транспорта и комуникација, вештачки се одржавају у животу државним гарантијама, кредитима и ад хоц субвенцијама. То је уносно за партије које међу собом деле руководећа места у тим фирмама. Можда већина покушаја приватизације и јесте пропала због недовољног интересовања инвеститора, али због тога политичари сигурно нису били несрећни“, пише Ноје цирхер цајтунг.

Није ли превише рано?

Франкфуртер рундшау је објавио коментар у коме пише и ово: „Наравно да можемо да се питамо није ли превише рано да се почну приступни преговори са Србијом. Напослетку, Брисел је стално условљавао почетак преговора смиривањем Косова. Али од мира нема ни говора. Управо зато је важно да се сада упути јасан сигнал партнерства Београду – и да се Србима тако пружи шанса да докажу своју вољу за реформе и помирење. Неки су се већ пријавили као економски партнери привредно уздрмане Србије: Кинези, Руси и шеици из Абу Дабија. У планове се наводно укључио чак и амерички инвеститор Доналд Трамп. Европска унија сада може да се покаже као поуздан партнер када је реч о миру и успостављању правне државе.“

(Дојче веле)

Ознаке: ЕУ, Немачка, Србија, „Балкан”