Прочитај ми чланак
Шта садржи извештај Европске комисије о напретку Србије: Кључне замерке Београду због кашњења у примени Бриселског споразума.
Нови годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије биће највећим делом позитивно обојен, али у најмање три области Београд неће у потпуности добити прелазну оцену: примена Бриселског споразума, правосуђе и људска права, као и усклађивање наше спољне политике са ЕУ.
ОПАДА ПОВЕРЕЊЕ ГРАЂАНА У ЕУ
У овом тренутку, мање од половине, тачније само 46 одсто грађана подржава чланство Србије у ЕУ, што је најнижи проценат у последње две године. П
рема најновијем истраживању Канцеларије за ЕУ, подршка је за пола године пала за пет одсто, а сваки трећи грађанин (35 одсто испитаних) сматра да нам чланство у ЕУ не би донело ништа добро.
Како сазнају „Новости“, писање извештаја улази у финалну фазу, а документ, који ће бити срочен на око 50 страна, биће објављен у првој половини октобра.
Највише критика биће у делу који се односи на преговарачка поглавља 23 и 24 – правда и безбедност и људска права. Србија ће морати да побољша ефикасност правосуђа, биће констатовано да је у Европском суду за људска права у Стразбуру највише притужби наших грађана, као и да је незадовољавајућа доступност правде, односно да становништво у појединим деловима земље мора да путује и 80 километара до првог суда.
Наши извори тврде да је Београду већ предочено да ће у делу око нормализације односа са Приштином такође бити изнет низ замерки због кашњења у примени Бриселског споразума. Од наших власти ће се, између осталог, тражити да заокружи интеграцију српског правосуђа са севера Косова у приштински систем, и да се што пре настави дијалог.
Врх Брисела још није утаначио тачну формулацију у делу који се односи на поглавље 31 – спољна безбедност и политика. „Тврда“ струја бриселске администрације инсистира да тај део извештаја садржи јасну препоруку да се Србија прикључи одлукама ЕУ и уведе санкције Русији, али ће највероватније проћи неутралнија варијанта – да се Београд позове да постепено усаглашава своју политику са европском.
Шефица преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић каже за „Новости“ да у извештају не очекује никаква велика изненађења:
– У документ ће бити уграђени и извештаји о скрининзима који су до сада завршени, а највећа пажња биће посвећена поглављима 23 и 24, где Србију чека још доста посла. Посебно ће бити третирано и питање енергетске политике и „Јужни ток“, и ту очекујем да ће бити наглашена потреба да се усклађујемо са ставовима ЕУ.
(Вечерње новости)
