Три високa званичника који су посветили своје животе питањима безбедности, обавештајног рада и терора говоре за интернет портал Ол-Монитор о таласу исламског терора који је запљуснуо Европу и како се борити с њим.

ИЗВОР: All Monitor – the Pulse of the Middle east
Аутор: Бен Каспит, израелски аналитичар и радио и ТВ коментатор

Јаков Амидрор

Први је генерал-мајор у резерви Јаков Амидрор, раније виши официр у обавештајном огранку Израелских одбрамбених снага (ИДФ) и војни директор у министарству одбране, један од челника Савета за националну безбедност Израела и саветник за националну безбедност премијера Бењамина Нетањахуа (до новембра 2013). Други званичник је Рами Игра, бивши високи званичник Мосада који се бавио терористичким питањима и бивши шеф Oдељења за нестале у акцији израелске обавештајне службе. Трећи, који је желео да остане анониман, је такође високо постављени бивши званичник у израелским обавештајним службама, који је служио и као шеф војне обавештајне службе.

„Европљани имају четири проблема“, рекао је Амидрор. „Три су суштинска, један је технички. Први проблем је дефиниција. Морате да ствари назовете правим именом. Терор с којим се тренутно суочавају није идеолошки терор, попут италијанских Црвених бригада ни немачке групе Бадер-Мајнхоф, а није ни криминални. Овај терор је подстакнут снажном верском идеологијом. Истина, Европљанима је тешко да кажу ово, али чињеница је да док нису сви муслимани терористи, сви терористи у овој ери су муслимани. Не можете победити без прецизног одређивања непријатеља.“

„Друго питање,“ додао је Амидрор „је интелигенција. Морате да мапирате циљну популацију и округ у којима се предузима обавештајни рад. Уосталом, јасно је да нећемо тражити терористе међу калвинистичким становништвом у Швајцарској. Нема другог начина него да се користе агресивне овавештајне методе. Испробана формула је – ако да нећете да прислушкујете, нећете ни знати. Да, цивиле, такође. И да, ваше грађане. Јер то су ваши грађани, они живе у вашој средини, студирали су у вашем образовном школском систему и зато нема избора. Морате их прислушкивати, пратити, јер без тога нема обавештајног рада, без кога не можете победити. Француска је научила ту лекцију на тежи начин прошле недеље. “

„Трећа тачка“, рекао је Амидрор, „је употреба података.По кривично-казненом праву, ако прислушкујете и чујете банду прекршиоца закона који планирају да опљачкају банку, не можете урадити ништа осим да наставите да над њима држите контролу. Не можете гонити људе само на основу намере. Али у свету терора, када је толико људских живота у питању, нема избора него да се предузму превентивне акције, до тачке административног притвора.“

Четврто питање, према Амидрору, је техничко. „Европа има 28 чланица и 28 полицијских снага. Не постоји савезни апарат који интегрише све информације. Можете путовати од Португала до Литваније без провере, ни једном на путу. Под таквим околностима можете учинити било шта и онда нестати, а да вас нико не нађе. Не можете се борити с терором на овај начин „, рекао је.

Игра је још оштрији. „Једини начин да европске службе безбедности могу да се изборе са претњом муслиманског терора је да признају реалност и означе муслиманско становништва као мету за прикупљање обавештајних података и текућег покривања“, рекао је он. „Нема алтернативе за овај корак; без тога нема шансе за постизање било чега у терористичкој реалности савременог доба. Морате имате сталну обавештајну покривеност циљне популације на територијалној основи.

Овај метод је примењен од стране израелске службе Шин бет и он захтева официре за прикупљање обавештајних података који су уклопљени у популацију у окрузима у њиховој надлежности. Ово је исто као полицијски позорник у суседству, који је одговоран за ред и безбедност у свом комшилуку. Метод такође изискује теренске координаторе и операторе људских извора(агената) унутар популације. Ови агенти би испитивали сумњиве елементе који би могли да се развију до терористичких претњи. Чим збирка података укаже да један цивил побуђује сумњу, потребно је употребити додатна средства да би се уклонила претња“.

Рами Игра

„Али ви овде говорите о Европи“, рекао сам, „не о Наблусу и Тулкарму, ни о Гази. Говоримо о Паризу, Бриселу, Берлину и Женеви. Људска права, приватност, слобода – све су то врховне вредности“.

„Знам“, рекао је Игра. „Надам се да Европљани не морају да уче на тежи начин да немају избора, већ да изврше законске измене које ће омогућити да држава регрутује изворе и ради у оквиру ризичних популација. Ако постоји неки други начин, био бих срећан да чујем нешто о томе „, додао је. „Извори могу да се регрутују и кроз понуду владиних повластица, то је такође метод за који не постоји замена. И немој никад заборавити да је, на крају крајева, циљ да се сачува људски живот, а то је, по мом мишљењу, светиња. Право на живот превазилази сва остала права. “

Питао сам Игру зар не постоје неки мање инвазивни, грађански начини који би омогућили решавање проблема?“

Он је одговорио да „да се избегао и зауставио тренутни талас радикализације у Европи, потребно је радити и на грађанском нивоу. Власти и институције морају да се отворе да би се премостио јаз култура између муслиманске и европске популације. Радикализација је резултат економског безнађа и перцепције лишавања међу млађом генерацијом. Морају бити основане омладинске организације и културни центри, потребни су ресурси, енергија и план. То је дуг процес али је право решење. Обавештајни рад о коме сам говорио о раније спада у непосредне кораке које треба предузети да би се зауставио покољ, али он није решење на дуге стазе.

АНОНИМНИ САГОВОРНИК

Трећи саговорник, бивши шеф војне обавештајне службе, се сагласио са принципима које су предложила двојица његових колега. Он је рекао: „Ја бих саветовао Европљанима да размисле између две супротстављена, једнако важна скупа вредности: приватности и људских права с једне стране, и с друге, људско право на живот и обавезе за очување јавне безбедности. Израелци и Американци су пронашли више избалансиран радни приступ по коме је органима безбедности дозвољено [када једном добију овлашћење и са одговарајућим ограничењима] прикупљање података о грађанима земље за добробит јавне безбедности и спречавања насиља и терора.

„Европљани се и даље држе својих политички коректних идеја, тако да имају ограничену ефикасност у раду са домаћим терористичким ћелијама. Поред тога, они не спречавају повратак бораца са европским пасошима који бораве на Блиском истоку и боре са у организацијама као што су Ал Каида, ал-Нусра, Исламска држава и унеким другим радикалним џихадистичким организацијама. Они не враћају довољно оних који се враћају са европском пасошем – све док нису починили злочин у Европи – и када се то деси, понекад је касно. Посебно јер не желе да ставе имена тих бораца на листу обавештајних циљева и прикупљања обавештајних података о њима.

Три израелска безбедносна официра, са заједно 105 година стеченог искуства у борби против терора, су свесни да њихови предлози и анализе у европским ушима звуче као неразумљиво, немогуће и недопустиво блебетање . Ипак, они и даље инсистирају да нема другог начина. Један од њих је рекао, „Израел је живео у стварности неселективног терора од дана када се родио. Ми не знамо за други начин живота тако да немамо проблема у прилагођавању. Али Европа живи другом врстом животног стила: добар живот, слободан и безбрижан. Ако исламски терор прете да их лиши њиховог начина живота, они на крају, неће имати другог избора него да одлуче између две јасна алтернативе: Предаја или борба.

Превод: М. Ђорђевић/ЕВРОАЗИЈА.ИНФО

Ознаке: Јаков Амидрор, Бен Каспит, Изреал, изреалски обавештајци, Муслимани, Рами Игра