Прочитај ми чланакРио Тинто избегавао обрачун пореза у Србији - транскрипт полемике адвоката Сретена Ђорђевића и и главне заступнице компаније Рио Тинто Маријанти Бабић.
У току полемике адвоката Сретена Ђорђевића и главне заступнице компаније Рио Тинто Маријанти Бабић дванаестог јула у студију ТВ Н1, чуло се да је ова рударска корпорација избегавала да обрачунава порез на додатну вредност у Србији. Био је то разлог да финансијска полиција наложи Рио Тинту плаћање неисказаног, а тако и необрачунатог пореза који износио више десетина милиона динара.
Ова чињеница је важна за разумевање пословања Рио Тинта у Србији јер је управо у периоду важења решења Пореске управе Рио Тинто добио више решења Министарства рударства о примењеним геолошким истраживањима на подручју Јадар. То је омогућено, како је нагласио Ђорђевић, иако Закон о рударству и геолошким истраживањима регулише да не може да добије решење о примењеним и геолошким истраживањима оно предузеће које није платило пореску обавезу. Адвокат је објаснио да је Рио Тинто добио решења јер је прикривао пореску обавезу, није је исказивао у пословним књигама, што је утврђено накнадно.
На ове чињенице, Бабић је узвраћала упорним понављањем да не зна о чему се говори.
У архиви портала ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ налазе се сва решења која је надлежно министарство издавало за истраживање литијума у периоду од две хиљаде и четврте до две хиљаде и двадесет и друге године. Рио Сава, ћерка фирма Рио Тинта, је једно од 11 предузећа која су по разним основама добијала решења. Детаљније:
Тема из ТВ-дуела је недовољно позната јавности, па портал ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ објављује транскрипт тог дела гостовања.
Ђорђевић: Хоћу да укажем на још једну ствар. Због чега имате негативно мишљење јавности о вама?
Бабић: Аха…
Ђорђевић: Због тога што кршите прописе.
Бабић: Није тачно. Молим вас, господине Ђорђевићу, ви сте адвокат…
Ђорђевић: Само ми дозволите…
Бабић: Сви који крше прописе доставе документацију…
Ђорђевић: Ево сад ћу вам доставити документацију…
Бабић: У самом поступку то реше, не решавају то на телевизији.
Ђорђевић: Према подацима којима ми располажемо…
Бабић: Мхмм…
Ђорђевић: Од две хиљаде и дванаесте наовамо…
Бабић: Мхмм…
Ђорђевић: Ви сте избегавали да обрачунавате порез на додатну вредност. Поводом тога је Пореска управа, односно финансијска полиција донела више решења којима је наложено да уплатите необрачунати, неисказани порез у више десетина милиона динара.
Бабић: Мхмм…
Ђорђевић: Ради се о уговорима које сте прикривали и нисте обрачунавали порез на уговоре закључене у иностранству са нерезидентним, својим повезаним фирмама, као и за нека домаћа правна лица која су за ваше потребе радила неке грађевинске радове. То је један сегмент, чињенице…
Бабић: Је л’ ви имате доказе?
Ђорђевић: Како да не!
Бабић: Ја не знам о чему говорите, да будем врло искрена.
Ђорђевић: То је један сегмент. Други сегмент, који је много битнији..
Бабић: Не, не, да се вратимо на овај први сегмент…
Ђорђевић: То јесте први сегмент…
Бабић: Ви сте адвокат, да видим који је доказ јер ја не знамо о чему ви причате.
Ђорђевић: Тако је, ево сад ћу вам рећи. Ево, ово су првостепена решења Пореске управе…
Бабић: Мхмм…
Ђорђевић: …којим је утврђена непријављена обавеза пореза на додатну вредност од милион 998 хиљада и нешто динара…
Бабић: Мхмм… За који период?
Ђорђевић: За период две хиљаде и осамнесту годину
Бабић: Мхмм…
Ђорђевић: Таквих решења има још неколико, да их не читам све, имам их у три групе решења. Зашто је то важно? Пореска обавеза се протеже од првог јануара две хиљаде и осамнесте године, па све до седамнаестог децембра две хиљаде и осамнесте године, а касније и до деветнаестог новембра две хиљаде и деветнаесте године. У том периоду, према истраживањима која су јавно доступна и која смо ми радили, само смо укрстили податке, компанија Рио Сава експлорејшн је добила шест решења о примењеним геолошким истраживањима на подручју Јадар. Зашто је то битно?
Бабић: Да видим…
Ђорђевић: Зато што према Члану 7 Закона о рударству и геолошким истраживањима, у вези са Чланом 35, ко има неплаћену пореску обавезу не може да добије решење о примењеним и геолошким истраживањима. Зашто је компанија добила? Зато што су прикривали пореску обавезу и нису је исказивали у пословним књигама, то је накнадно утврђено.
Бабић: Молим вас, нисмо ништа прикривали. Ја не знам о чему господин прича.
Ђорђевић: Ево, једно решење од десетог јула две хиљаде и осамнесте..
Бабић: Ја бих морала да погледам та решења и да видим…
Ђорђевић: Друго решење је…
Бабић: ..,о чему се ту ради.
Ђорђевић: Па, ви сте директорка фирме, ви морате да знате за поступке који се воде против вас.
Бабић: То је период… из две хиљаде и осамнесте
Ђорђевић: Хоћете да кажете да не одговарате за фирму за тај период?
Бабић: Не кажем да не одговарам, него кажем да не знам шта се дешавало две хиљаде и осамнесте године.
Ђорђевић: Чудно је да не знате…
Бабић: Нисам радила у компанији…
Ђорђевић: Оно што вас дубоко оптужује за кршење прописа ове државе.
Бабић: Ко нас оптужује? Извините, молим вас.
Ђорђевић: Рећићу вам још једну ствар.
Водитељка: Молим вас да пустимо госпођу Бабић да одговори.
Ђорђевић: Па госпођа Бабић је причала 20 минута, ја сам ћутао, а сад не могу да кажем три реченице, она ми се меша у реч.
Бабић: Као и увек, господине Ђорђевићу, износите податке, укрштавате нека своја мишљења, о томе како функционишу геолошка истраживања, да ли је нешто опасно, није опасно, као адвокат – супер, одлично.
Водитељка: Хајде да конкретно одговорите на оптужбе које је изнео господин Ђорђевић.
Бабић: Ја не знам о чему прича.
Ђорђевић: То нису оптужбе, то су чињенице из документације до које смо ми дошли, а ради се о поступцима пред Пореском управом…
Бабић: Ја не знам о чему прича. Ја стварно не знам о чему прича…
Бабић: Ја, лично, не знам о чему господин Ђорђевић прича.
Ђорђевић: Ево, ја ћу вам рећи о чему причам. Решење од десетог јула две хиљаде и осамнесте – утврђена непријављена обавеза пореза на додатну вредност у износи од милион и 998 хиљада и тако даље. Решење дванаестог деветог две хиљаде и осамнесте – утврђена непријављена обавеза пореза од 4640000. Знате зашто знате? Зато што сте се жалили на сва ова решења.
Бабић: Све је у реду, могуће је да смо се жалили…
Водитељка: Сад кажете не знате, а сад…
Бабић: Ја у овом тренутку…
Ђорђевић: Ево га треће решење из две хиљаде и осамнест..
Бабић: Не знам да постоји…
Ђорђевић: То је лоше за вас, као директорку фирме, да не знате који се поступци воде пред Управни судом, по вашим тужбама.
Бабић: Према мојим сазнањима, у овом тренутку, се не воде поступци пред Управним судом у вези са решењима о којима господин Ђорђевић прича.
Водитељка: За које поступке се води?
Бабић: Води се за друге поступке које нећемо коментарисати.
Водитељка: Колико?
Бабић: Где се не говори о порезима, доприносима или било чему другом о чему ја не желим да коментаришем, али према мојим сазнањима…
Водитељка: Да ли сте спремни, када се упознате са овим информација, да одговорите јавности?
Бабић: Наравно.
Ђорђевић: Морате да будете свесни да ви уопште нисте транспарентни.
Бабић: Мхмм…
Ђорђевић: Да у вашој документацији коју достављате надлежним министарствима…
Бабић: Мхмм…
Ђорђевић: Изричито забрањујете да буде објављена било која информација о пројекту Јадар.
Бабић: Мхмм… Добро. Шта вам фали од тих информација?
Ђорђевић: Ово је ваш допис од четрнаестог јула две хиљаде и двадесет и треће године, пише Рио Тинто, доставили сте то Министарству рударства и енергетике.
Бабић: Добро.
Ђорђевић: Кажете овако: „Дајемо додатно образложење зашто је неопходно ускратити приступ било којим информацијама које се односе на било које податке или документацију сачињену или прибављену од стране друштва у вези са: извођењем геолошких истраживања, намераваном експлоатацијом и свим другим активностима предузетим у циљу развоја пројекта Јадар“. Дакле, компанија, као што то ради на Мадагаскару, као што то ради на Папуа Новој Гвинеји, као што то ради на Афричкој Гвинеији, као што то ради на пустињи Гоби…
Бабић: Мхмм…
Ђорђевић: …не дозвољава приступ информацији о било каквом пословању у Србији.
Бабић: То је нетачно.
Ђорђевић: То је тачно.
Бабић: То се односи на… то је наш допис…
Водитељка: А зашто не дозвољавате?
Бабић: Није да не дозвољавам.
Ђорђевић: Молим вас, ово је потписала Маријанти Бабић.
Бабић: Тако је. Ја сам потписала. Ја знам тачно шта пише у том документу.
Ђорђевић: Има још једно решење…
Бабић: И знам тачно зашто је тај дкумент такав.
Ђорђевић: Има још једно решење…
Водитељка: Само да чујемо објашњење за ово, па ћете то.
Бабић: Молим вас, документа која се тичу заштите животне средине и захтеви за информације од јавног значаја која се тичу заштите животне средине су једно питање. Питања која се тичу геолошких истраживања, у смислу где се лежиште налази, који су подаци… То је наш „ноу хау“. То је оно у чему смо уложили средства.
Водитељка: Али питања су од јавног интереса?
Бабић: Јесте, само још једном…
Ђорђевић: Ви се нисте ограничили на те информације, ви сте рекли да забрањујете објављивање свих информација.
Бабић: Видите, ви сад поново износите информације, као и до сада што сте износили.
Ђорђевић: Ја сам само прочитао како сте ви написали.
Бабић: Више пута сте до сада објавили…
Ђорђевић: Ви сте ово написали, госпођо.
Бабић: Више пута сте до сада изјавили да Рио Тинто…
Водитељка: Могу ли да добијем…?
Ђорђевић: Наравно, изволите.
Бабић: …крије своје бушотине и неће да вам да информацију.
Ђорђевић: То је тачно.
Бабић: Е, није тачно, господине Ђорђевићу.
Водитељка: Ево ја ћу да прочитам…
Бабић: Не извините, само секунд, ово што каже да је тачно. Господин Ђорђевић константно износи нетачне информације и константно их представља као чињенице.
Водитељка: Ево ја ћу да прочитам…
Бабић: Не извините, само да одговорим на ове нетачне информације.
Ђорђевић: Не можете да одговорите кад ту пише зашто забрањујете локације истражних бушотина.
Бабић: Не можете да тумачите делове неког документа онако како вама одговара. На суду вам то не би прошло свакако, али ви сте више на телевизији него у суду у задње време.
Ђорђевић: Ту пише да је један од захтева достављање локација бушотина.
Бабић: Ево га, господине Ђорђевићу.
Ђорђевић: Па које су то катастарске парцеле?
Бабић: Господине Ђорђевићу, са координатама, објављеним у фебруару 2021. године.
Ђорђевић: А зашто сте сад забранили?
Бабић: Од тада стоје на нашем сајту.
Водитељка: Ево ја ћу сад да прочитам да би људи знали о чему причамо. Дакле: „Неопходно је ускратити приступ било којим информацијама које се односе на било које податке или документацију сачињену или прибављену од стране друштва у вези са: извођењем геолошких истраживања, намераваном експлоатацијом и свим другим активностима предузетим у циљу развоја пројекта Јадар“. Ово су информације од јавног интереса, зашто сте тражили да…
Бабић: Видите, нису све информације које се тичу геолошких инстраживања од јавног интереса.
Ђорђевић: Ви сте све забранили.
Ово није био први пут да адвокат Ђорђевић пословање Рио Тинта илуструје документацијом, доказима. Тако је и прошлог месеца издвојио битан детаљ који је запазио у документу корпорације:
„У документацији сам видео да је поједине анализе за потребе ове студије радила компанија Анахем. Имам доказе да је Анахем кривотворио анализе на подручју ваљевског краја, за потребе компаније Евро литијум. Конкретно: истраживање вода из истражних бушотина на подручју Ваљевско-мионичког басена, показало је око десет хиљада пута већу концентрацију бора од дозвољене.
Знате шта је урадио Анахем? Иако је концентрација максимално дозвољена била 0,3 милиграма по литру, измерена је 2.710мг, а обрисан је податак о максимално дозвољеној концентрацији. На крају документа показано је да не постоје никаква прекорачења. Исту анализу је на суседној парцели радио Градски завод за заштиту здравља Београд и нашао око 3000 пута већу концентрацију. Утврдио је да је вода потпуно неисправна“.
Ђорђевић је тада закључио:
„Из моје перспективе, то је есенција тог документа, којом се компанија Рио Тинто, односно Рио Сава експлорејшн, ограђује од одговорности за истинитост било ког податка који је објављен у документу. Ја као адвокат, као грађанин, немам ни један разлог да верујем у истинитост података које објављује ова компанија, поготово што она системски одбија да достави релевантне податке о свом пословању.
Код себе имам безброј доказа о томе, на пример: компанија одбија да достави податке о локацијама бушотина. У образложењу зашто одбија каже да би то могло да доведе до тешких и неотклоњивих последица по компанију и губитка права на добијање других дозвола. Парафразирам, али овде имам интегрално како то пише, знате како то ја гледам: не дозвољавају податке, иако мештани и стручна јавност указују да из бројних бушотина цуре опасне рударске материје и загађују околно земљиште. Одбијају јер би могли да дођу под удар закона. Имају нешто што је незаконито и не дозвољавају да јавност дође до тих докумената. Тврде да нису одговорни, али не дају ни један доказ који би то могао да потврди“.
УТАЈА ПОРЕЗА
Утаја пореза корпорација тема је текста антрополог Џејсона Хикела, аутора књига:
„Подела: Нова историја глобалне неједнакости”.
Он је написао:
„У основи, корпорације – како стране тако и домаће – пријављују лажне цене на својим трговинским фактурама како би извукле новац из земаља у развоју директно у пореске рајеве и јурисдикције тајне, што је пракса позната као ’погрешно фактурисање трговине’. Обично је циљ утаја пореза, али понекад се ова пракса користи за прање новца или заобилажење контроле капитала. У две хиљаде и дванаестој земље у развоју изгубиле су 700 милијарди долара кроз трговинско погрешно фактурисање, што је за пет пута више од примљене помоћи те године.
Мултинационалне компаније такође краду новац из земаља у развоју кроз ’фалсификовање истих фактура’, илегално пребацујући профит између својих филијала међусобно лажирајући цене трговинских фактура на обе стране. На пример, филијала у Нигерији би могла да избегне локалне порезе пребацивањем новца у сродну филијалу на Британским Девичанским острвима, где је пореска стопа практично нула и где се украденим средствима не може ући у траг“.
