Прочитај ми чланак

Ево како је ЦИА ликвидирала Че Гевару

0

Деветог октобра 1967. године америчка ЦИА погубила је аргентинско-кубанског револуционара Ернеста Че Гевару. Према Мичу Вајсу, аутору књиге "Хунтинг Цхе", познати аргентински револуционар био је велики трн у оку Американаца док је покушавао да створи неколико следећих Вијетнама у Латинској Америци.

Twitter/YesterdayTweets

Twitter/YesterdayTweets

Амерички специјалци тренирали су боливијске војнике са циљем да заробе Гевару, а коначно су га убили 9. октобра 1967. године.

Гевара је рођен у аргентинској грађанској породици шпанских, баскијских и ирских предака.
Завршивши студије медицине, путовао је Јужном Америком, и тако је спознао беду радника и Индијанаца, кривећи за то северноамеричке капиталисте и ауторитарне режиме које су подупирали.

Окренувши се жестоком антиимперијализму и марксизму, придружио се Покрету 26. јула, који је под вођством Фидела Кастра намеравао да изврши револуцију на Куби. Године 1956. се са осталима искрцао на острво и следеће две године – са највишим чином, цоманданте – провео у герилском ратовању.

Након победе револуционара 1959, обављао је државне функције везане за привреду и био један од најутицајнијих и најпознатијих људи на Куби. Истовремено се бавио теоријом герилског ратовања и планирао ширење комунистичке револуције на остатак Јужне Америке и земаља трећег света.

Напустио је Кубу 1965. и пошао у ДР Конго, одакле је планирао да покрене афричку револуцију. Након потпуног неуспеха операције, исто је покушао и у Боливији, али такође неуспешно – ухваћен је и одмах погубљен.

Његова смрт изазвала је бурне реакције у свету – за време студентских покрета шездесетих сматран је узорним револуционаром, а на Куби и данас има статус националног јунака, као и међу разним другим латиноамеричким левичарским покретима.

6 коментара “Ево како је ЦИА ликвидирала Че Гевару

  1. xyz каже:

    Че Гевара је један од нај већих ратних злочинаца. Он се био толико острвио да је Фидел Кастро све радио да га се отараси. Када је избио грађански рат у белгијском Конгу, Кастро га је послао тамо са надом да ће га неко кокнути. Зато ми није јасно како неки људи могу да величају тог зликовца Че Гевару.

    1. Драган Пешић каже:

      Где о томе да прочитам?
      Унапред хвала.

    2. xyz каже:

      Ево оргинал текста на француском. Che Gevara : derrière le mythe, la vérité
      Fidèle à son éthique, Histoires et Polémiques entend casser l’image de l’imposteur gauchiste surnommé Le Che. Imposteur ? Oui, car depuis bientôt 40 ans, on nous fait croire à la bonté et l’honneteté de ce type. La réalité est bien sûr, tout autre !!

      Ernesto Guevara de la Serna est né en Argentine, en 1929, dans une famille bourgeoise argentine. Après avoir caressé l’espoir d’être ingénieur, il s’orientera vers la médecine en 1947 et sera infirmier en 1951 sur des cargos militaires.

      En 1952, il fait le tour de l’Amérique du Sud en moto, avec un compagnon. De ce périple sortira 53 ans plus tard, le film Carnets de Voyage, navet que tous les bobos de la planète vont idolâtrer et le placer dans leur dvdthèque aux côtés de Farenlie 9/11 ou les films „politiques“ de Georges Clooney.

      Mais c’est également durant ce voyage que le Che va découvrir, selon ses dires, la misère et le socialisme : il va alors rompre avec sa famille et rejeter les valeurs de sa jeunesse dorée.

      En 1953, il est diplômé en médecine (même si ce point est remis en question) et part à Mexico. C’est là qu’il est présenté en juin 1955 à un certain Raul Castro. Un mois plus tard, il rencontre son frère Fidel. Le Che tombe en admiration devant Castro et il le suivra sans état d’âmes et sans se poser aucune question jusqu’à la fin.

      Le 2 décembre 1956, les troupes des frères Castro débarquent à Cuba. Le Che est bien sûr du voyage et il va rapidement devenir le maître de la province de Las Villas. Trop rapidement sans doute. Jaloux de ses succès trop rapides, Fidel Castro va vite ramener sur terre le jeune Argentin. Il ne lui permet pas d’entrer en premier dans La Havane : c’est Camille Cienfungos, moins charismatique qui le fera. Le Che encaisse, comme il encaissera plus tard la mort accidentelle (si l’on en croit la thèse officielle de La Havane) de ce même Cienfungos et la prison à vie de son ami Matos.

      Durant cette période „clandestine“ précédant la prise de pouvoir, le Che se fait remarquer par sa brutalité. Comme le rapporte Stéphane Courtois dans Le livre noir du communisme, il va, par exemple , faire exécuter un gamin qui a commis le crime abjecte de voler un peu de nourriture.

      En 1960, il se rend en URSS et en revient ébloui. L’idylle ne durera pas, mais cette visite va le conforter dans son radicalisme.

      On peut reprocher quantité de choses à Guevara mais pas son aptitude à la lutte armée. En 1961, il participe avec succès à la bataille de la Baie des Cochons, Cuba mettant en échec la tentative de débarquement de la CIA afin de restaurer un régime plus démocratique dans l’île.

      Mais la crise des missiles russes va faire voler en éclats une partie de ses illusions. Voyant que l’URSS ne va pas jusqu’au bout de son affrontement avec Kennedy, en refusant une guerre nucléaire (!) , Le Che se détourne de ses anciens alliés. Avec la haine de l’amoureux déçu, il commence par se désoler de cette attitude timorée puis se répand en propos de plus en plus violents contre l’URSS. Au séminaire afro-asiatique d’Alger en 1965, il insulte carrément les représentants russes.

      Il commence à devenir gênant pour Castro qui décide de l’envoyer en Afrique.

      Entre-temps, Le Che a eu des responsabilités écrasantes sur l’île. Il a été responsable de la prison de La Cabana où il va acquérir un nouveau surnom : el carnicerito, le petit boucher. En effet, l’idole des bobos va superviser l’exécution de 200 opposants. Fusillant sans relâche, le Che met toute son énergie à partir du 3 février 1959 à éradiquer toute opposition. Mais en plus de tous ces meurtres d’états, il effectue des simulacres d’exécutions, des tortures, des services moraux comme faire passer 40 heures à des prisonniers sans eau, sans nourriture, sans sommeil. Pour info, la note de Wikipédia , pourtant élogieuse , parle elle de 55 à 550 personnes !!

      Certes, le Che n’est pas seul dans cette politique répressive. Raul Castro se flatte d’avoir fait fusiller 68 personnes en une seule journée à l’est du pays. Mais maillon essentiel de la chaîne, le Che est l’un des plus convaincus, des plus fanatiques. Pour lui la répression doit être sans faille, sans pitié.

      Ainsi il écrit le 5 février 1959 « Les exécutions ne sont pas seulement une nécessité pour le peuple de Cuba mais également un devoir imposé par ce peuple ». Vu sous cette angle, on n’a quand même du mal à comprendre l’auréole que certains alter mondialistes tressent à un tel assassin. Dans le même ordre d’idée, la presse cubaine reprend les idées du Che avec des titres tels que « les exécutions éviteront davantage de sang » ou « suspendre les exécutions reviendrait à irriter le peuple ». Grand admirateur de la Terreur de 1793, Guevara ne peut qu’approuver une répression sans faille.

      On pourrait penser, naïvement, que ces massacres ne seraient qu’une erreur de jeunesse. Mais en 1964, il persiste et signe : « Nous avons fusillé et nous fusillerons tant que cela sera nécessaire. Notre lutte est une lutte à mort ».

      Ernesto Guevara fut aussi l’instigateur du système cubain de camps de travail forcé, ayant créé le premier de ceux-ci à Guanahacabibes afin de « rééduquer » les opposants à la révolution cubaine. Pour Régis Debray „C’est lui, et non Fidel qui a inventé en 1960 , dans la péninsule de Guanaha, le premier camp de travail correctif“

      Mais la supervision de la Cabana n’est pas sa seule implication dans la politique de l’île. Il a également des responsabilités économiques. Sa politique socialiste de réforme agraire, de mise en commun des terres et d’éradication de la propriété privée est un échec total. L’armée contrôle tout, y compris la distribution de semis, mais, dans le même temps, le déficit est multiplié par 26 !! L’objectif du Che était que l’île soit totalement autosuffisante. En 1965, c’est le retour à la monoculture de la canne à sucre. Cuba devient une île sous perfusion, ne survivant que grâce à l’aide des pays frères. Guevara méprisait l’argent mais n’en vivait pas moins dans un des quartiers privés les plus riches de la Havane.

      De plus en plus embarrassé, Castro décide de se débarrasser du Che. Il l’envoie chanter la bonne parole révolutionnaire en Afrique puis en Bolivie. Pour brûler les vaisseaux de son ex-compagnon, il fait lire une étrange lettre où le Che déclare renoncer à toutes fonctions à Cuba. Étrange car sujette à caution, si certains passages sont du pur Guevara, d’autres semblent soit dictés voire carrément réécrits. Quoi qu’il en soit, le Che est effondré quand il apprend que sa lettre qui devait être posthume a été rendue public par Castro.

      Sans doute se rend-il enfin compte que le bourreau de Cuba l’a manipulé pendant des années ?

      Au Congo, il tente de mettre sur pied une guérilla efficace mais confronté au paludisme, à des hommes totalement inefficaces (qui absorbe une drogue qui les rend « invincibles ») et à des conflits interethniques entre militants congolais et rwandais, l’expédition est un échec. Toujours aussi élégant, il estime qu’il dirige « une armée de parasites ». C’est durant ce périple africain qu’il rencontre Désiré Kabyla, autre grand assassin marxiste. Qui se ressemble…

      Il ne réussira pas plus en Bolivie, où il rencontrera des « combattants » étrangers comme Régis Debray. Là aussi, il tente d’organiser des guérillas, d’allumer « un, deux, trois Vietnam » mais lâché par tous, y compris les paysans qu’il est censé représenter, le Che tombe dans une embuscade et est abattu le 9 octobre 1967.

      Castro s’empare alors de l’image de son ex-compagnon de route et en fait une sorte de martyr politique. Les bobos et les gauchos de toute la planète, en rupture de messie vont alors faire le reste : occulter toutes les actions négatives de ce vulgaire psychopathe, évacuer sa désastreuse politique économique et l’élever au rang d’icône.

      Le commerce n’aura alors plus qu’à faire le reste. Voilà pourquoi des milliers d’abrutis boutonneux se rassemblent avec le portrait de leur idole, le plus souvent en connaissant juste son nom. Il est vrai que connaître le vrai Che leur demanderait un minimum de culture et de travail.

      Le Che n’est donc au final qu’un vulgaire pantin castriste, vrai tortionnaire, un assassin et une brute. Il a échoué quasiment partout, ruinant la vie de milliers de cubains. Son „culte“ n’est pas qu’indécent. Il est surtout la preuve que l’inculture et la bêtise mènent hélas un monde devenu totalement aveugle.

      On notera qu’en décembre 2006, la revue Historia a écrit un dossier relativement bien fait afin de mettre „en valeur“ le vrai Che. A lire absolument !!

    3. xyz каже:

      Ево превод текста са француског сљ Гогле преводоа, није најбоље али се може разумети суштина. Че Гевара: иза мита, истина
      Веран својим етике, Приче и полемика значи разбијање слику левичарског варалице надимак Че. Варалица? Да, јер скоро 40 година, чини нас верују у доброту и поштење ове врсте. Реалност је, наравно, све остало !!

      Ернесто Гуевара де ла Серна рођен је у Аргентини 1929. године у Аргентина буржоаске породице. Након поигравање са надом да буде инжењер, он ће се померити ка медицини у 1947. и 1951. ће медицинска сестра на војног терета.

      У 1952. је обишао Јужну Америку на мотоциклу са пратиоца. Ово путовање ће изаћи 53 година касније, филм Моторцицле Диариес, репа све БОБОС планете ће Идолизе и ставите га у свом ДВД библиотеци заједно са Фаренлие 9/11 филмова или „политика“ од Џорџа Клунија.

      Али исто тако је било током овог путовања које Че открива, према његовим речима, беду и социјализма: онда ће прекинути са својом породицом и одбацити вредности свог златног младости.

      Године 1953. дипломирао медицину (иако је питање) и део у Мексику. Одатле је представљен у јуну 1955. године у одређеном Раула Кастра. Месец дана касније, срео свог брата Фидела. Цхе Кастро пада у чуду и да ће пратити душе без држављанства и без постављања било каквих питања, до краја.

      Дана 2. децембра 1956. године, војници искрцали Цастро браћу на Куби. Цхе ток путовања и брзо ће постати господар провинцији Лас Виллас. Пребрзо можда. Љубоморни на његов успех пребрзо, Фидел Кастро ће се ускоро вратити на земљу младе Аргентине. Не дозвољава да прво уђе у Хавани је Цамилле Циенфунгос, мање харизматични ко хоће. Цхе новца, што ће уновчити касније случајно смрт (ако неко верује у званичну теорију Хавана) те Циенфунгос и доживотну казну затвора од свог пријатеља Матос.

      Током овог „илегалног“ период пре преузимања, Че је познат по својој бруталности. Као што је Стефан Цоуртоис пријављено у Црна књига комунизма, он ће, на пример, да изврши дете које је починио кривично дело презира да украде храну.

      Године 1960. је посетио СССР и заслепљени повратак. Идила није дуго, али ова посета ће га ојачати у свом радикализму.

      Ми можемо кривити многе ствари Гуевара, али не његовој способности за оружану борбу. Године 1961., он је успешно учествовао у бици код Заливу свиња на Куби пластифицирана ЦИА слетања покушај да се на више демократски режим на острву.

      Али ће криза руских ракета разбити неке од његових илузија. Видевши да је СССР неће завршити свој сукоб са Кеннеди, одбијајући нуклеарни рат (!), Че окренути од својих бивших савезника. Са мржње разочараних љубавника, он почиње да жали ово стидљивост онда се шири за око све насилно против СССР. Азиско-афричка семинар у Алжиру 1965. године, он је веома увредљиве руски представници.

      Почиње да постане неугодно да Кастро одлучи да га пошаље у Африци.

      У међувремену, Че је имао огромне одговорности на острву. Он је био одговоран за затвор Ла Цабана где ће стећи нови надимак: ел царницерито, мали месара. Заиста, идол рана ће надгледати извршење 200 противника. Загледа неуморно, Че ставља сву своју енергију од 3. фебруара 1959. године да искорени сваку опозицију. Али поред свих ових убистава држава, она обавља лажна погубљења, мучење, морални услуге, као што се 40 сати затвореницима без воде, без хране, без спавања. За твоју информацију, та белешка из Википедиа, ипак бесплатан, она говори од 55 до 550 људи !!

      Наравно, Цхе је не само у овом репресивне политике. Раул Кастро хвали да је пуцао 68 људи у једном дану на истоку. Али суштински карика у ланцу, Цхе је један од највише самопоуздања, највише фанатична. За њега је тужилаштво мора бити беспрекорно, без милости.

      Тако пише фебруар 5, 1959 „Погубљења су не само неопходност за народ Кубе али и обавеза наметнутих овом народу.“ Посматрано из тог угла, било је и даље бори да разуме ореол да се неки анти-глобализације ткање такав убицу. У истом духу, кубанска штампа садржи идеје Цхе са насловима као што су „егзекуције избећи више крви“ или „обустави погубљења би било да иритира људе.“ Велики поштовалац терор 1793. године, Гевара може одобрити само за немилосрдну репресију.

      Могло би да, наивно, да ће убиства бити грешка у младости. Али 1964. године, она опстаје и знаци: „Ми погубљен и да га убијемо јер је потребно. Наша борба је смрт борба. “

      Ернесто Гуевара је био и покретач кубанске радним логорима система, што је направљена прва од њих да Гуанахацабибес да „преваспита“ противнике кубанске револуције. За Дебраи, „То је он, не Фидел ко је измислио 1960. године у Пенинсулар Гуанаха, први корективне радни логор“

      Али надзор над Цабана није његов једини ангажман у политици Исланд. Она такође има економске одговорности. Његова Социјалистичка политика аграрне реформе, земљишта удруживања и искорјењивање приватне својине је потпуни промашај. Војска контролише све, укључујући и дистрибуцију семена, али, истовремено, дефицит се множи са 26 !! Циљ Цхе је да је острво је потпуно сама себи довољна. Године 1965., вратио се у шећерне трске монокултуром. Куба је острво на живот, преживљавање само уз помоћ земаља брата. Гевара је презирао новац, али ипак живели у једној од Хаване најбогатијих приватне одаје.

      Све непријатно, Кастро одлучује да се отараси Цхе. То шаље право певати револуционарни говор у Африци и Боливији. Да се ​​спали бродове свог бившег партнера, прочитао је чудан писмо у којем Че изјављује да се одрекне све функције на Куби. Чудно као знаком питања, иако су неки одломци су чиста Гевара, други изгледа да диктирају или стварно поново написана. У сваком случају, Че пропала када сазна да му је писмо требало да буде постхумно је објављена од стране Цастро.

      Без сумње је чини коначно схватити да је џелат Кубе је манипулише годинама?

      У Конгу, она покушава да успостави ефикасан герилу, али са којим се суочава маларије, потпуно неефикасне људе (који апсорбује дрогу која их чини „Инвинцибле“) и међуетничких сукоба између Конга и Руанде милитаната, шпедиција је неуспех. Увек елегантан, он верује да управља „армију паразита.“ То је било током ове афричке путу упознаје Десире Кабила, још један велики марксистички убица. Птица перо …

      Неће успети више у Боливији, где ће се састати са „борцима“ као страног Регис Дебраи. Опет, он је покушао да организује герилаца у светлу „Један, два, три Вијетнаму“, али напуштен од свих, укључујући и пољопривреднике је требало да представља, Че је из заседе и убили 9. октобра 1967.

      Кастро онда хвата слику свог бившег колеге путника и чини неку врсту политичког мученика. Ране и Гауцхос од света, од Месија ће онда све остало: сакрију све негативне акције овог вулгаран психопата евакуишу своје катастрофалне економске политике и довести до иконе ранг.

      Трговина ће имати још посла остало. Зато хиљаде бубуљичаст морона окупљају са ликом свог идола, обично само знајући његово име. Тачно је да знамо да прави Че им поставити минимум културе и рада.

      Цхе је, дакле, на крају вулгарна марионета Кастро, истина мучитељ, убица и силеџија. Није успело скоро свуда, упропастио животе хиљада Кубанаца. Његов „култ“ није непристојно. Он је најбољи доказ да незнање и глупост нажалост довести свет нестао потпуно слеп.

      Имајте на уму да је у децембру 2006. године, часопис Историја је написао релативно добро досије у циљу „побољшања“ прави Цхе. А мора прочитати !!

    4. Бели Орао каже:

      Мислиш на оне што је помлатио у затвору?

    5. Михаило каже:

      Нисам склон величању било кога али немој да посматраш ствари ван историјског контекста а о људима које не познајем (из неког историјског периода могу да доносим закључке на основу последица које су остале за њима). Баш ћу да верујем циашима како се понашао пре стрељања. Па турци причају да је Стари Вујадин плакао док су му пребијали руке и ноге па ја не верујем њима јер “нико крупно ка’ турчин не лаже“. Данас кад бих дошао на власт и ја бих направио “одмаралишта“ у близини каменолома где би ми хиљаде њих вежбало са маљевима, штанглама и колицима, тј. они који не би омастили конопац јер би било и таквих а ја се не бих осећао као звер

Коментари су затворени.