Прочитај ми чланак
Фото: Коссев
Колико ће странке морати да издвоје новца да би привукле гласаче на предстојећим изборима. Само под условом да претходно да јемство, партија ће за промоцију из буџета добити око 62.000 евра.
Трошкови изборне кампање за странке које имају амбицију да пређу цензус и уђу у парламент крећу се у распону од пола милиона до чак десетак милиона евра.
РТС ПИШЕ ТAРИФУ
Медијски јавни сервис још није установио тарифу за страначко оглашавање:
– Посебан ценовник за политички маркетинг 2016. је у завршној фази и биће, као и претходних година, објављен на нашем званичном сајту. РТС планира да донесе одлуку којом предвиђа 100 одсто авансну уплату или обавезу достављања банкарске гаранције на укупну вредност закупа рекламног времена за политичко оглашавање, уколико Регулаторно тело не донесе другачије обавезујуће упутство – пише на сајту РТС.
Немања Ненадић, из „Транспарентности Србија“ каже за „Новости“ да је, према досадашњем искуству, 500.000 евра доња граница да би кампања била иоле видљива:
– Та сума подразумева минималан број реклама на телевизијама, понеки билборд и бар један озбиљнији митинг. Aли, можда се и та „доња граница“ помери још надоле пошто су партије у међувремену осиромашиле и запале у дугове. Наравно, богатије странке имају кампању и од више милиона евра.
Према подацима „Транспарентности Србије“, странке су на изборима 2014. највише новца дале за рекламе. За оглашавање је СНС платио 4 милиона евра, СПС 1,5 милиона, а УРС и ЛДП које су тада остале испод цензуса дали су по милион евра за телевизијски маркетинг.
Напредњаке је укупно прошла кампања коштала око осам милиона евра, а социјалисте око три милиона.
Највећи део партија и коалиција моћи ће само да сања тај новац. Јер, према закону, од укупне суме која се из буџета издваја за изборну кампању (580,6 милиона динара), 20 одсто или 116,1 милион динара, на равне части поделиће све партије које желе да за надметање користе новац из буџета. Пре него што им новац легне на рачун, мораће да дају јемство држави.
То значи да, у случају да, на пример, Републичка изборна комисија прогласи 15 листа, свака од њих би добила око 7,7 милиона динара, што је око 62.000 евра. Нешто више од десетог дела укупних потреба.
Невоља је што толико новца треба да износи и депозит који странке полажу на име коришћења буџета. Као јемство, партије полажу новац, банкарске гаранције, хартије од вредности, али и станове или пословне просторе.
Илустрација: Вечерње новости
Преосталих 80 одсто од укупног износа из буџета дели се после гласања и то на основу броја освојених гласова и мандата.
За трошкове финансирања кампање отвара се посебан рачун, тако да ће и оне партије које имају проблема са „минусима“ моћи да користе новац за кампању.
Aнкета „Новости“ у страначким таборима показала је да велики број партија неће имати новца ни за једну рекламу на телевизијама.
Извор: Вечерње новости
