На сајту Министарства спољних послова Србије још увек се налази вест од 17. јуна 2015. „Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Антић започео је вишедневну посету САД разговором са замеником америчког секретара за енергетику Џонатаном Елкиндом. Антић је на састанку представио интерес Србије за енергетску диверсификацију, не само у погледу рута снабдевања, већ и извора енергије. Антић ... путује у Денвер и Феникс на разговоре са представницима компанија Рио Тинто и Фрипорт“.

Да не заборавимо – Антић је коферчетов кадар.
Потом је Оскар, на Трамповој хоклици, 04. септембра 2020. потписао тзв. „Вашингтонски споразум“. „Обе стране ће диверзификовати своје снабдевање енергијом“, гласи једна од ставки на које се Оскар обавезао Трампу.
То смо све заборавили?
А данас креће тровање народа: „То су катастрофалне вести за Србију … не видим излаз из ове ситуације“, „Одакле толико гаса да набавимо ако није руски“, „Србија се налази у готово безизлазној ситуацији“, „Србији укидају гас из Русије“, „Србија без решења за паклену меру ЕУ“, „ЕУ оставља Србију без руског гаса“, итд.
Дакле, црвено-црна коалиција смрти се после десет година од преузете обавезе (прим. аутора – укидања руског и преласка на друге изворе снабдевања енергентима) нашла затечена оним што је сама дизајнирала и тражила.
Када нам је иста багра деведесетих навукла санкције, народ је грцао, а они су постали мултимилионери.
Исти образац је и данас на снази. Изазивањем кризе у енергетском снабдевању профитираће црвено-црни шљам. Постојећи милијардери постаће хипермилијардери, а милионери милијардери.
По речима инсајдера речне полиције, у Србију наводно свакодневно Дунавом улази 200 тона нафте. Пола са папирима, а пола без. Та половина без папира, на крају делом иде на „коалиционе“ пумпе, а делом у Хрватску. Када шверц сада оволико цвета, шта мислите да ће бити у наступајућем периоду, под „санкцијама“? Ко ће скинути кајмак? Зашто је десет година од прихватања „диверсификације“ дошло до ове ситуације?
Црвено-црна коалиција смрти деведесетих, намерно ствара кризу и хрли у санкције да би крала још брже, јаче, боље. Експо им није довољан, БГД на води им није довољан, распродаја државе, ништа им није довољно.
Шта је решење?
Придружите се Моби. Анулирајмо скупштински тим „Б“ и лажно опозициони тим „Ц“. Створимо критичну масу за промену система. Јединство, масовност, тачкасти отпор, генерални штрајк, грађанска хапшења, народни суд, лустрација.
Има ли Србија снаге за то? Опстанак или нестанак?

Извор: srbin.info

Ознаке: Александар Вучић, гас, Проф. Давор Калајжић