Прочитај ми чланак

Ево зашто Вучић не престаје да прича о „региону” и понаша се као његов лидер

0
ФОТО: Танјуг - Зоран Жестић

ФОТО: Танјуг – Зоран Жестић

Посета принца Чарлса региону Балкана по много чему била је и политичка и могла би у блиској будућности да буде упамћена као “најважнија политичка прекретница у компликованом балканском мозаику”, оценио је директор београдског Међународног института за безбедност Орхан Драгаш.

“Јасно је да је посета принца Чарлса Балкану дизајнирана као посета једној целини, увезаној економским, културним и историјским везама, али у исто време тешко оптерећеној конфликтним наслеђем. Иако су државе у овом региону на различитим административним ступњевима европске еманципације, оне су у очима ЕУ, а посебно Британије и даље јединствени културни, историјски, па и економски и политички простор, како са својим предностима и потенцијалима, тако посебно и својом хаотичном недавном историјом, која је и даље жива у међусобним односима”, оценио је Драгаш у тексту објављеном на сајту Међунанродног института за безбедност.

Цитирајући део београдског говора принца Чарлса да је “мало места на свету на којима се истински осећа терет историје као што је то на Балкану”, да то нико не треба да заборави или да игнорише историју, али, да “не сме да постане њен заточеник”, аутор наводи да та порука “гађа у базични балкански проблем и тражи његово решавање, као предуслов за помирење и развој”.

“Избор Београда за место где ће ове поруке бити изречене, такође није нимало случајан. Београд је у блиској прошлости показао да има највећу моћ да дестабилизује регион, али сада има највећи потенцијал да буде његов предводник у историјском повезивању и градњи заједничке европске будућности целог Балкана. Друго, влада у Београду показује већ дуже да је стабилна и лидерска, да јој је јасно да је стабилност Балкана апсолутни предуслов за било какав напредак сваке од његових земаља појединачно. Данашња Србија и Београд, су у очима принца Чарлса, она највиша тачка на Балкану са које ће се његов глас најдаље чути”, оценио је директор Међународног института за безбедност.

Према речима Драгаша, у Београду могу бити “поносни на овакву одлуку британског престолонаследника, јер би она свакако била другачија да Србијом управљају неодговорни, кратковиди лидери”.

“Иако Београд није угостио британског премијера још од Маргарет Тачер, последњих неколико година више је него очигледно напредовање односа Србије и Велике Британије. Четири посете премијера Србије Александра Вучића Лондону за годину дана, неколико посета шефа Форин офиса Филипа Хамонда Београду, само су мала илустрација ‘отопљавања’ међусобних односа у последње четири године. Посета принца Чарлса Балкану, са Србијом у центру турнеје, зато делује као ефектан и ефикасан начин да Британија ‘преокрене игру’ у региону и да јасно укаже на то за какав је развој заинтересована”, навео је Драгаш.

 

Извор: Бета

11 коментара “Ево зашто Вучић не престаје да прича о „региону” и понаша се као његов лидер

  1. ненад ђорђевић каже:

    orhan dragaš……doktorirao u briselu……

  2. xyz каже:

    ПРОТОКОЛ

    Протокол постоји да би се кршио, баш као и закони у оној изреци коју је неко рекао ваљда за утеху а која гласи : Закони постоје да би се кршили.
    Реч протокол има (код нас) два значења. Например : неки документ или изјава и сл. је заведенa у протокол , што значи евидентирана у неку званичку књигу ради доцнијег доказивања права, веродостојности или званичног описа. У другом случају протокол је правило понашања у/на некој званичној церемонији, у одређеном кругу људи, на пријемима и прославама , или у сусретима са политичким личностима највишег ранга, а најчешће са крунисам главама и аристократијом. Зашто кажем да протокол постоји да би се кршио ? Па зато, јер је једноставно најчешће тако. О томе говоре вести из разних случајева међународних сусрета политичара у стилу : тај и тај је разговарао са тим и тим пола сата дуже него што је протоколом било предвиђено. Или : ван протокола тај и тај је обишао ово или оно. Па онда : тај и тај је мимо протокола прихватио позив ….итд. Тиме се како некоме одговара, појачавају позитивни тонови у смислу међусобних симпатија, разумевања и сл.које заправо као наводни гестови добре воље и симпатија, не значе баш ништа. По мени све је то фолирање, јер када би се заиста све одвијало по неким протоколима изгледало би као сусрети и свет мртваца или робота. Е сад има људи који као и ја мисле да протокол нема ама баш никаквог значаја , као например (наш) председник Тома . Човек рођен за гафове и ванпротоколарне егзибиције. Његово сељачко јавно силовање хрватске председнице на троструко љубљење свакако ће ући у анале протоколарних екцеса прве врсте. Срећа да (наш) туњави председник није нашао неку симболику из презимена Кита-ревић, па јурио Колинду са пола њеног презимена у руци да јој покаже осим трипл љубљења и друге српске адуте.

    Наравно мало ћу да елаборирам ову посету принца Чарлса и војвоткиње Камиле. Мислим да смо претерали са наводним значајем исте, као долази нам принц Чарлс у посету после четрдесет година. Јеботе која фрка у вези протокола све у стилу : не смете пружити руку за поздрав пре него што он то учини, ако је расположен. Или, никако га не смете додиривати ни руком, ни ногом по рамену или леђима и слично. Е сад мислим да се војвотиња Камила не би љутила да ју је неко млад и симпатичан уватио за дупе у оној гужви на пријему у скупштини. Бар ми се тако чини. И кад смо код тог пријема гледам како се српски политичари и јавне личности гурају и шеткају све напред, да некако „налете“ на принчевско – војводски пар који би им рекао : Ооо, па где сте ви нисмо вас баш дуго видели, како жена, деца ? Па је онда Чарлс одлучио да истом пружи руку, коју овај зграби и стеже, као да је добио 100 фунти. Видео сам Чарлса пар пута како се зацрвенео ко одрано дупе, па пита нешто оног свог ађутанта, вероватно : који су бре ово лудаци, ко да сам дошао на такмичење у стискању руке? А за црвенило му препоручујем „ Коњски балзам“ чуо сам да може да се маже на свашта. И сад слободан сам да кажем да је протокол на том пријему кога су назвали „ свечани“ , као да сваки пријем није у суштини свечан- свечаност, био катастрофалан. Бар по ономе што сам видео на Тевеју. Гурњава ко ће испред принца, ко ће испред војвоткиње као да су ови делили златнике, ко некад Хаиле Селасје ( то беше онај цар Етиопије иначе генерација најстаријег Кркобабића, који га претече за пола века).

    Најсмешнији су били представници медија које је изабрао вероватно неко из НУНС-а. Додуше нису пипали и ватали принца, али су се кривили и клиберили уз „тарзан инглиш“ представљајући се принцу, наводно изузетном познаваоцу медијског света и поштоваоцу медијских слобода. Видео сам међу њима две три слине, али не и председника Нунс-а Вукашина силног, доживотног уредника Врањских новина, које се од почетка штампају у тиражу од 500 примерака, и све се разграбе, кажу Врањанци, са пијаце. Јебига ал’ се Вукашин добро уновчи после државног удара а уз помоћ и председнице УНС-а и уреднице Политике која му за време свог службовања код Ајрекса, даде најбоље препоруке за донације у $, које како видим теку и данас. Па још ветар у леђа за председника такозваног независног удружења новинара Србије. Мало ли је то човеку коме је најјачи тираж новина био 550 комада, када је лично написао ексклузиван чланак : Гибаница по рецепту моје покојне бабе. Иначе, кажу они који му дају по-дршку, да је тај лик главни стуб за Југ Србије антисрпске политике од Косова до Војводине.

    Уф, превише о овој седмој сили. Дакле протокол је са наше стране српски речено, био тотално срање. Заиста мислим озбиљно, да су наши церемонијал и прокол мајстори морали да се побрину да неке личности попут бившег амбасадора у Лондону буду међу угледнијим званицама које ће бити на одређеном месту да свакако поздраве принца, а не гомила неких невладиних шуша и скуша. Међутим , господин Владета Јанковић је наравно остао господин, не гурајући се са места на коме се затекао да би истрчао пред принца. Добро, истини за вољу, и принц јекршио протокол (на моје велико задовољство) например када је видео своју рођаку принцезу Јелисавету Карађорђевић и мимо сваког протокола изљубио се са њом у бијело лице, као оно : где си сестро бре, нисам те видео од крунисања моје маме? Леп призор за присутне, за медије и порука за Ацу . Не знате ко је то? Па то је надимак од миља за нашег принца. Е ту је нешто занимљиво што повезује нашег принца и рођака му из Лондона. Готово 99 % сигурно да ће оба да остану принчеви до смрти. Овај наш нема краљевину, а Чарлсу неда кева да седне на престо. Каже да је она још у пуној снази, и томе је веровати, јер јој је мама живела 101 годину и владала до смрти.

    Е да, рекох све је то представа. То са срдачним љубљењем принцезе Јелисавете и принца Чарлса на том пријему изгледало је неупућеним тако слатко и спонтано, да смо се сви осећали поносни. Појам немам зашто. Али, квака. Ко је добро пратио медије или имао извештаје са „терена“ , приликом посете Новом Саду на обиласку неке изложбе рукотворина и народне уметности и тралала, Јелисавета се тамо већ срела и изљубила са принцем и војвоткињом, да би Чарлс отишао у шетњу чамцем, а војвоткиња уз пратњу наше принцезе да проба домаћа слатка, нарезотине и ситан вез клот фркет. Дакле сада капирате шта је протокол? И сад имали смо и Теве коментатора са пријема , али овај није изгледа имао баш најбољи преглед, па смо слушали како се принц поздравља са неким, а овај већ отишао до трећег. Али ни то није важно.

    И сад ако ми дозволите морам мало да критикујем и Чарлса и нас Србе. Ко је од вас прогутао ону констатацију: Вас Србе су баш често бомбардовали ! Није човек знао !? Појма није имао ни за НАТО да је то било тако страшно. Јок 1999. правили су нам ватромет. Педер бре. Како је могао да каже тако нешто. И наши уместо да му покажу те жалосне трагове по Београду, ћуте, или кажу као нешто ето навикли смо ми , издржали смо , још од Турака, ма изволте ви, ми смо ту немамо где, осим у ЕУ. Педер рекох. Па онда као израз огромних симпатија за Србију и Србе свој говор започео са тачно десет речи на инглиш српском. Ови наши бришу сузе и таман да почну да кличу: Чарли Србине, кад овај настави даље на енглеском.

    А онда читам у новинама мислим да су Новости – Чарлс у посети Косову. Као успут се спомиње да је присуствовао међуверској конференцији у Призрену ( ко је разговарао са ким ? ) и да је примио од председнице Косова Медаљу за мир и хуманизам „Ибрахим Ругова“ итд. Па онда тотално шитовање, пише дословце : „ Током принчеве посете цркви Светог Ђорђа у центру Призрена, хор од 40 певача је отпевао „Христор воскресе „ Е то се певање принцу толико допало да је тражио да му то певају три пута !? „ Ало, јел сам ја то добро разумео, хор је певао као у кафани, по наруџбини – три пута ! А где је ту протокол? Па то није тражио ни краљ Александар, могу да се кладим у живот. Срамота.

    Пише да су му приказане фотографије мартовског погрома Срба из 2004.године. Нема коментара шта је рекао, али даље пише да је разговарао са повратницима који су се окупили у порти цркве. Они су му рекли да би желели да се врате и остану својим кућама, а принц одговорио : „ Молићу се за вас „

    Е па јебига, не могу да се суздржим. Шта бре протокол? Фолирање. Све је то иста фела , од вечне Вучићеве кацеларке Хангеле и наших „пријатеља“ Немаца, па посете Курца, новог нам Скота амбасадора, Камиле и Чарлса и не знам кога сам још заборавио. Коначно неки коментатор један од 100 сличних умишљених дилеја (ала Палижарић, пардон Жарковић) рече не Тевеју : Овакве посете показују значај Србије ! Еј ало, онда значи и значај свих где је био, а то значи : Хрватске, Црне Горе и Косова, успут које су Енглези међу првима признали. Коначно, задатак Принца Чарлса од Велса је да годишње посети најмање десетак земаља. И то ради у турама, по три четири заједно. Толико ја о значају и резултатима ове посете.

    О ето на крају се сетих једног старог колонијалног вица из времена краљице Викторије. Кажу отишла нека енглеска економско хуманитарна мисија у Африку. Дошли у неко јадно село пред окупљене становнике и шта да кажу, па поче неки из протокола : Видело како тешко живите, па ћемо вам ми помоћи. Преводилац Вунга Тунга преводи. Изградићемо вам нове куће! Зимба вичу становници. Овде ћемо да вам избушимо извор воде да има цело село! Зимба вичу опет домородци . Тамо ћемо да вам направимо пут до другог села! Зимба, Зимба кличу сви. И тако када је завршио говор срећни становници изнели гостима поклоне, слатко и воду, погаче са сољу, народне рукотворине: наткурњаке и напичњаке ( то су оне футроле од коже где мушкарци стављају оно своје што им виси, а напичњаци су парче коже са узицом које жене стављају напред да се не види шумица. Онај говорник искористи гужву, па оде иза неке колибе да испусти вишак воде. Е ту вирио преводилац Вунга Тунга, па кад виде ону ствар код говорника повика изненађено : Аууу, Зимба Кинг сајз .

    Живели ви мени. C. М.М.

  3. Dragan каже:

    Вучић као Меркелова пудлица имитира своју газдарицу. Он спаја као и она прсте, а као што она замишља да је надллежна за регион Западну Европу, тако је и њен подрепаш Вучић уобразио да је његов регион Балкан.

  4. Бели Орао каже:

    дао му лизу, али је шаргарепу задржао у својој руци,.

  5. Сербо Макеридов каже:

    Хахахаха! Какав глупав текст за дечицу од 13 до 17 година :-) Одвратно.

    1. gifteconomy каже:

      Ево зашто вучић говори о себи као лидеру региона: зато што је мегаломански психопата са нарцистичким карактером, па мисли да је велики, а прави се мали.

      Па британска дипломатија је недавно хтела да дâ Косовске цркве шиптарима! Увек су били против нас! Помогли су xрвате да отму Крајину, помогли муслиманима у Босни да иселе Србе из Сарајева…
      Нарцистима то уопште не смета, ни Јасеновац, ни Јадовно. ни срБске жртве у Сребреници, ни протеривање Срба са Косова… све док њега самог, само њега, не дирну

Коментари су затворени.