Прочитај ми чланакИзборна кампања званично још није почела, незванично странке се увелико боре за подршку такозваних капиларних, односно сигурних гласова.
Такав начин добијања шире подршке потпуно је легитиман, све док људи на то добровољно пристају. Међутим, у великом броју случајева, кажу посматрачи избора, реч је о принуди или уцени.
Шта на изборима заокружујете иза паравана – ваша је ствар, по закону. У пракси – ако је ствар и вашег комшије ком сте обећали или вас је уценио да гласате за странку чији је он члан, ви сте њен сигурни или капиларни глас.
„То функционише само у СНС-у, зато што вам је за нешто такво потребна организација“, тврди Чедомир Јовановић лидер ЛДП.
То што је данас капиларни, у време ДС-а звао се „сигуран“ глас. Чедомир Јовановић сећа се да је сваком чиновнику у Београду било сугерисано да попише своје комшије, узме им број личне карте и телефона. Разлика у односу на ово данас, тврди, ипак постоји, јер за гласаче тада није било санкција.
„Није то био императив, није се посао губио због тога али је то свакако био плус у том професионалном животу. Данас, у свакој локалној самоуправи СНС-а то је партијска војска“, наводи Јовановић.
Борба странака за сигурне гласове потпуно је легитимна, позиви тих људи на дан избора и подсећање да изађу, провера да ли су изашли, па чак и организовање превоза до бирачког места.
„И ту се завршава та линија између дозвољених и недозвољених радњи. Оно што прераста у недозвољену радњу јесте када је та мотивација бирача да буду „сигуран глас“ у ствари производ или мита или неког притиска“, наводи Раша Недељков из удружења Црта.
Бирачи притом нису једини који су под притиском. Јер док њих притиска комшија који је члан странке, комшија је под пртисиком свог страначког шефа. Јер број сигурних гласова које обезбеди утиче на његово напредовање у странци.
„Aко направи нешто лошији резултат, вероватно на главном одбору или у комуникацији с председником странке, тамо где је тај председник моћан, онда добије све озбиљне санкције које могу бити на том нивоу. Рецимо губитак позиције председника општинског одбора или губитак позиције председника општине… И пуно тога. Мора ту много да се ради, знају то они који су у странци“, додаје Ђорђе Вуковић из ЦеСида.
Зато, осим званичних, на изборним местима постоје и незванични страначки контролори, паралелне евиденције бирача, те фотографије листића као доказ потврде сигурног гласа. Речју: Све што је законом забрањено.
„Е сад ме питате како је то могуће у пракси? Па могуће је кад немате владавину права и кад нико не спроводи закон“, закључује Недељков из Црте.
