Готовина и Маркач су тако ослобођени кривице по скоро свим тачкама оптужнице – 1,2,4,5,6,7,8,9, односно за прогоне, депортације, убиства, злочина против човечности, пљачку имовине, кршење закона и обичаја ратовања… осим треће тачке.

А та трећа тачка односи се на то да је Готовина знао за казнена дела која су почињена и да је та дела требало да истражи, што је Готовина, према Расправном вијећу, пропустио учинити.

Када је реч о Маркачу, Жалбено веће је прихватило закључек расправног већа да је Маркач својим пропустом да истражи злочине специјалне полиције створио атмосферу некажњивости, што је припаднике специјалне полиције потакнуло на ратне злочине.

Ово је коначна пресуда Хашког трибунала.

Иначе, у целој Хрватској било је организовано гледање изрицања пресуде, а након што је председавајући саопштио да су генерали Готовина и Маркач ослобођени скоро свих тачака оптужбе те да се одмах могу пустити на слободу, у земљи је завладала права хистерија. Такође, у неким коментарима и медијским натписима стоји да је овим „рат у Хрватској завршен“.

Подсетимо, Готовина и Маркач су у првостепеној пресуди осуђени за прогоне, депортације, нечовечно поступање, убиства, пљачку јавне и приватне имовине и безобзирно разарање градова и села Срба за време и после „Олује“. Готовина је у првостепеном поступку пред Хашким судом 15. априла 2011. године осуђен на 24 године затвора, Маркач на 18 година, а преостали члан хрватске „тројке“, генерал Иван Чермак, ослобођен је кривице. Тужилаштво на ту одлуку није уложило жалбу.

Готовина је у притвору већ провео нешто мање од седам година, а Маркач више од пет и по.

Готовина је у време „Олује“ био командант Зборног подручја Сплит, а Маркач Специјалне полиције. Документационо информативни центар „Веритас“ у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба у „Олуји“, од којих 1.205 цивила – 522 жене и 12 деце. У „Олуји“ је с простора Српске Крајине протерано око 220.000 људи.

Суђење за „Олују“ почело је 11. марта 2008. због ратних злочина у из августа 1995. године.

Готовину је Хашки трибунал оптужио 2001, у бекству је био до децембра 2005. када је ухапшен у Шпанији и „смештен“ у притвор Трибунала у Схевенингену.

Оптужница против Чермака и Маркача подигнута је 2004. и они су се добровољно предали Трибуналу, потом и пуштени на привремену слободу до почетка суђења.

Извођење доказа на суђењу завршено је 11. јуна 2010. године, завршне речи стране су одржале крајем августа, односно почетком септембра 2010, а током 303 радна дана исказ је дао 81 сведок оптужбе, док је у одбрану оптужених генерала сведочило 57 особа.

Према првостепеној пресуди из априла 2001. Готовина, који је заповедао „Олујом“, и Маркач као командант специјалне полиције били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман.

Циљ је, према наводу оптужнице, било протеривање спрског становништва из Книнске крајине – Готовина и Маркач проглашени су тада кривим за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва у Крајини од почетка августа до краја септембра 1995. године.

Генерал Готовина је, према тој пресуди, наредио незаконито гранатирање Книна и других градова у Крајини и ништа није учинио да спречи и казни злочине својих подређених над српским становништвом.

Готовина и Маркач су на првостепену пресуду уложили жалбе. Њихове одбране поднеле су током прошле и ове године неколико захтева да се у жалбеном делу поступка уведе око 30 нових доказа, међу којима су били и записници седница Врховног савета одбране које су се одржавале у Београду за време Олује, америчка дипломатска белешка објављена на Викиликсу и експертски извештаји америчких официра.

Читањем неправоснажне пресуде и одређивањем распореда иступања одбрана конференција Жалбеног већа је почела 14. маја ове године.

Жалбено веће је 21. јула затражило од Тужилаштва да разради своје тезе о кривици по алтернативним облицима одговорности Готовине и Маркача.

Веће је 2. октобра ове године одбило да разматра нове доказе које је током жалбеног поступка предлагала одбрана оптужених хрватских генерала.

Одбране су у августу ове године посебним актом оспоравале и надлежност Жалбеног већа за разматрање питања алтернативне кривице двојице генерала, јер је реч о питању које није предмет жалбеног поступка.

Хашко тужилаштво је поручило тада да првостепена пресуда којом су осуђени као чланови удруженог злочиначког подухвата даје основа за проглашење њихове кривице и као помагача у том подухвату, као и за проглашење њихове кривице по командној одговорности за злочине који су уследили током два месеца након Олује.

Одбрана је тврдила супротно, односно да неправоснажна пресуда не даје никакав основ жалбеном већу да донесе осуђујућу пресуду.

(Б92)

Ознаке: Готовина и Маркач ослобођени, смејање над српским жртвама, срамна пресуда Хагу, Хаг пресудио Готовини и Маркачу