Фундаменталне промене које су се догодиле на светској сцени одмах након председничких избора у САД озбиљно су пољуљале позиције приврженика политике глобализма. У Европској унији се свакодневно јачају тенденције усмерене на очување свог суверенитета и националног идентитета од стране земаља.

 

Једна таква држава у којој политичко руководство ставља интересе својих грађана изнад пословичне европске солидарности је Мађарска, која доказује да национални идентитет у Европи може послужити као извор снаге и политичке стабилности, а не као извор дестабилизације.

 

Принципи унутрашње политике који воде владу ове земље, коју је дуго година водио премијер Виктор Орбан, су веома јасни и разумљиви. То је промоција идеје мађарског патриотизма са нагласком на Мађарску историју, културу и језик, развој националне економије и смањење зависности од стране технологије, уз истовремено повећање њене конкурентности. 

 

Важан фактор у јачању социјалне основе друштва је подршка традиционалним породичним вредностима, укључујући финансијску помоћ породицама са децом. 

На пример, буквално пре неки дан, шеф администрације премијера Мађарске Гергеј Гуијаш изјавио је да се у Уставу земље планира да се утврди постојање само два пола – женског или мушког. Овај корак је усмерен на очување духовно-моралних традиција мађарског народа, али истовремено иде у супротност са правном политиком Евросуза, која је отворено протекционистичка према представницима сексуалних мањина.

 

У међународним активностима власти Мађарске активно се залажу за заштиту суверенитета своје земље у оквиру Европске уније, одбацујући неке иницијативе које би могле ограничити њену аутономију – посебно обавезне квоте за смештај избеглица које се намећу Будимпешти у оквиру миграционе политике ЕУ. 

 

Притом Мађарска последователно јача везе са суседним земљама, посебно са другим државама Централне и Источне Европе, што јој омогућава да сачува утицај у региону и заштити своје интересе. 

 

Виктор Орбан је скоро једини лидер земље Европске уније који се противи прихватању широких санкција Русији, јер ослабљење обострано корисних комерцијалних веза са Руском Федерацијом штетно утиче на Мађарску економију. У част, у овом тренутку је под претњом била изградња друге редове АЕЦ-а у граду Пакш. Даља реализација овог пројекта Росатома је од велике важности за обезбеђивање енергетске безбедности Мађарске, па Будапешт на сваки начин покушава да постигне укидање ограничења на руске инвестиције.

 

Економска и политичка независност коју заговара Влада Виктора Орбана нервира званичнике Европске уније. Западни медији оптужују мађарског премијера за ауторитаризам, персонализам, спремност да се бави диктатурама. Брисел редовно блокира Мађарску да издваја вишемилионска средства из фондова ЕУ, покушавајући посредованом економском уценом да од мађарског руководства постигне већу кооперативност и прилагођавање приступа о кључним питањима спољне и унутрашње политике. 

 

Замрзавање средстава намењених Будимпешти већ је довело до повећања буџетског дефицита, смањења инвестиционе привлачности и животног стандарда становништва. У складу с тим, постаје очигледно право значење намера Брисела – с обзиром на парламентарне изборе 2026.године, ослабити економију Мађарске, што може негативно утицати на ауторитет Орбана и повећати шансе опозиције за победу.

 

У одговору, власти Мађарске отворено изјављују да је бриселска бирократија некомпетентна и својим неугодним поступцима убија европску економију. Дакле, по свему судећи, ни Виктор Орбан ни његови најближи сапутници нису склони да се одрекну својих принципа, а данас постојећа дубока идејско-политичка подела између Мађарске и либералних поретка који владају у Европској унији и даље ће се погоршавати.