Прочитај ми чланак

ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ дупло спорије од Хрватске и Црне Горе

Selena Kosorić
0

Да би Србија у приступним преговорима са Европском унијом „стигла“ Црну Гору, током 2019. године потребно је отворити 16 нових поглавља, а толико спремних за отварање нема, како кажу у Европском покрету Србије, „чак и кад би постојала политичка воља ЕУ да се процес толико убрза“.

Током 2018. године отворена су четири нова поглавља – 25. јуна отворена су поглавља 13 и 33, а 10. децембра поглавља 17 и 18. Од 2014. године, када су започети преговори, Србија је отворила 16 нових поглавља, док су два привремено затворена, а последња четири тичу се рибарства (13), финансијских и буџетских одредаба (33), усклађивања законодавства у области економске и монетарне политике (17) и статистике (18).

Ilustracija: Thinkstock

Поређења ради, Хрватска је од отварања 2005, за шест година, отворила 33, односно сва поглавља, док је у Црној Гори процес текао нешто спорије – за шест и по година отворена су 32 од 33 поглавља.

„До сада је Србија отварала по два поглавља на Међувладиним конференцијама. Разлози за то се налазе у недостатку напретка у области владавине права тј. у поглављима 23 и 24 која представљају такозвана блокирајућа поглавља, где услед недостатка напретка у тим поглављима, долази до застоја у напретку у другим поглављима“, рекли су нам у ЕПуС-у, а генерална секретарка овог удружења Сузана Грубјешић темпо „два по два“ упоредила је са Турском.

„У процесу приступања једино је Турска отварала само два поглавља по једној међувладиној конференцији“, недавно је рекла за ТВ Н1.

Специфичност Србије у овом смислу огледа се и у посебном статусу поглавља 35, које се тиче „свеобухватне нормализације односа са Косовом“, и оно, „у складу са Преговарачким оквиром, има исту тежину као и поглавља 23 и 24“.

Иначе, такозвана „блокирајућа поглавља“ 23 и 24 („која су посвећена правосуђу, основним правима, правди, слободи и безбедности“), како су из искуства са Хрватском закључили европски званичници, земљама Западног Балкана представљају највеће изазове.

Успешност преговора, осим тога, мери се и бројем затворених поглавља, што зависи, како од брзине реформи прописа, тако и од њиховог спровођења. Србија до данас није затворила ниједно поглавље.

Планови за 2019. годину

Како су нам рекли у ЕПуС, за сада нема података да је затварање било ког поглавља планирано ни за 2019. годину.

„Да би поглавље било затворено, потребно је да ЕУ усвоји Извештај о испуњености мерила за затварање тог поглавља. Немамо информацију да је Европска комисија припремила такав извештај за неко поглавље“, речено нам је.

Ипак, Србија је у овом тренутку предала преговарачке позиције за 5 поглавља: поглавље 2 (слободан проток радника), 4 (слободан проток капитала), 9 (финансијске услуге), 14 (транспорт) и 21 (трансевропксе мреже).

Како они тврде, ова поглавља би могла да буду отворена током 2019. године.

„Такође су израђене преговарачке позиције у свим осталим поглављима у којима нема мерила за отварање, тј. у поглављима: 10 (информационо друштво и медији), 27 (животна средина) и 28 (заштита потрошача и јавно здравље) и те позиције би требало да буду предате званично ЕУ током 2019″, казали су.

Они су додали и да треба водити рачуна да од момента званичне предаје позиције Србије, Европској унији треба минимум шест месеци да позиција прође кроз процедуре саме ЕУ пре него што ЕУ заузме став о нашој позицији, након чега поглавље може да буде отворено. Другим речима, само поглавља у којима позиције буду предате до јуна 2019, могу да буду спремна за отварање у децембру 2019.

„Србија мора да настави да ради на испуњавању мерила за отварање у 9 поглавља у којима су она дефинисана. То су поглавља 1 (слободан проток робе), 3 (право пословног настањивања и слобода пружања услуга), 8 (конкуренција), 11 (пољопривреда и рурални развој), 12 (безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна питања), 15 (енергетика), 16 (порези), 19 (социјална политика и запосљавање) и 22 (регионална политика и координација структурних фондова)“, поручили су, напомињући да је испуњавање мерила у неким од ових поглавља у завршној фази, попут поглавља 1 и 11, док у другим треба озбиљно интензивирати рад.

Идућа година свакако је изазовна и за саму Европску унију, а према њиховом мишљењу, потребно је искористити је за припрему што више докумената и позиција, као и испуњавање што је могуће више мерила за отварање.

„2019. је врло изазовна година за саму ЕУ, током које ће се десити озбиљне ствари: крај Бреxита се очекује у марту, избори за Европски парламент су у мају а нова Комисија ступа на дужност 1. новембра. Након тога се може очекивати већи простор за причу о проширењу и државе које су у том тренутку највише напредовале, могу очекивати додатно убрзавање просеца приступања“, указали су.

Подршка за чланство у Србији расте

И док међу грађанима Европске уније мањка добре воље за проширење (око две трећине грађана је против пријема нових чланица), у Србији симпатије према ЕУ расту. Према истраживању Министарства за европске интеграције које се ради два пута годишње, 55 одсто грађана подржава чланство Србије у ЕУ, што је за 3 одсто више у односу на другу половину 2017. године.

Која поглавља су отворена до сад?

Хронолошки гледано, Србија је до сад отворила:

Поглавље 32 – финансијски надзор
Поглавље 35 – остало – у случају Србије о нормализацији односа Београда и Приштине
Поглавље 23 – правосуђе и основна права
Поглавље 24 – правда, слобода и безбедност
Поглавље 5 – јавне набавке
Поглавље 25 – наука и истраживање
Поглавље 20 – предузетништво и индустријска политика
Поглавље 26 – образовање и култура
Поглавље 7 – право интелектуалне својине
Поглавље 29 – царинска унија
Поглавље 6 – право привредних друштава
Поглавље 30 – економски односи са иностранством
Поглавље 13 – рибарство
Поглавље 33 – финансијска и буџетска питања
Поглавље 17 – монетарна и економска политика
Поглавње 18 – статистика
Србија има и два привремено затворена поглавља, а то су Поглавље 25 (наука и истраживање) и Поглавље 26 (образовање и култура).

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: danas.rs

Ознаке: , , , ,