Прочитај ми чланак
Европски парламент је недавно усвојио резолуцију поводом две деценије Сребренице, а Линта у писму адресираном на шефове седам посланичких група у ЕП поводом 20 година „Олује“, тражи осуду хрватског кршења и злоупотреба људских права.
– ЕП би резолуцијом, позвао Хрватску да процесуира све одговорне за ратне злочине и друга кршења међународног хуманитарног права без обзира на националну и верску припадност, да прогнанима врати одузета права, или да новчану надокнаду – казао је Линта.
Нико нас не пита
Милојко Будимир је непријатно изненађен што су српске власти без консултација са избегличким удружењима одлучиле да обележе годишњицу Олује, 5. августа када и Хрватска слави своју државност.
– Већ 19 година обележавамо то велико страдање 4. августа, па је бар, ако ништа друго, било примерено да су нас питали за мишљење, а не да напамет одлучују – објашњава Будимир.
Он истиче да би се резолуцијом од Хрватске тражило да престане да обележава 5. август као државни празник, обезбеди правду за све жртве и дугорочну подршку преживелима, као и да убрза рад на проналажењу и идентификацији посмртних остатака жртава.
Протерано четврт милиона људи
– Током и после „Олује“ хрватске снаге убиле су више од 2.000 Срба, од чега 1.200 цивила, и протерале више од 220.000, док се око 900 воде као нестали, што је највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. У акцији „Маестрал“, продужетку „Олује“ хрватске снаге су са снагама армије БиХ убиле 655 и протерале око 125.000 Срба из западнокрајишких општина које се налазе у Федерацији БиХ – казао је Линта, указујући на двоструке стандарде хрватског правосуђа.
– Дубоко верујемо да делите наше мишљење да би усвајање резолуције о „Олуји“ било велики корак ка унапређењу мира, правде, истине и помирења два народа – указао је српски посланик, додајући да Загреб сноси главну одговорност „геноцидна дела“, убиства и прогоне, јер није предузео конкретне мере и активности за заштиту српских цивила.
Председник Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир је скептичан када је реч о европским парламентарцима, јер како указује, док лички медвед спава само зими ЕП, када су у питању Срби из Хрватске, спава и лети и зими.
Разлика од Сребренице
Поводом Линтине иницијативе ЕП, Пуповац објашњава да у ЕП многи знају за Сребреницу и њене последице, али не и за „Олују“ и њене последице.
-Већина нема никакву свест о међуповезаности ове две жртве које су по свој прилици принешене на олтар истог мировног пакета за завршетак рата на хрватско-српском говорном простору. Зато би најпре требало радити да се то учини познатим, а то већ не може бити ствар једног писма колико год и оно било неопходно – казао је Пуповац за „Данас“
– Имали су прилику да реагују на озбиљне инциденте са ћириличним таблама које су ломљене и уклањане, али су то препустили Хрватској као њену унутрашњу ствар. Очекивало се да ће Хрватска кад постане део ЕУ лакше решавати проблеме Срба, а испало је да све што су обећавали пре уласка у ту заједницу, сада избегавају да раде – казао је Будимир додајући да је Линта као посланик владајућих напредњака требало да ургира да се резолуција о „Олуји“ усвоји у Скупштини Србије која је усвојила само Резолуцију о Сребреници. Да су, како каже, српски парламентараци осудили „Олују“, резолуција коју предлаже Линта имала би и већу тежину у ЕП.
Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа у Хрватској, уз оцену да се положај Срба у Хрватској у последње три године погоршава, каже да је мало вероватно да ће Линтина иницијатива изазвати неку пажњу у ЕП јер већина европарламентараца нема сазнања о „Олуји“.
Двоструки аршини
Лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма је оценио да је „Олуја“ пример геноцида из уџбеника.
– Постоји геноцидна намера, кроз наређење Фрање Туђмана, да Србима треба нанети такве ударце да нестану из Хрватске. То се и догодило и зато позовам посланике ЕП да усвоје резолуцију у којој ће констатовати да је „Олуја“ највеће етничко чишћење и да позову Хрватску да ту операцију више не слави – закључио је Марковић.
– Да би те иницијативе биле прихваћене треба и да дођу од именом и делом познатих и признатих људи онима којима су упућене да би се претвориле у унутарпарламентарну иницијативу, као и да они којима је упућена знају шта је та операција и које су њене последице. Бојим се да и у једном и у другом случају недостају потребна знања оних којима се иницијатива упућује – скептичан је Пуповац.
Он је навео да је у Хрватској обновљена нетолеранција и националистичка атмосфера и антимањинска, посебно антисрпска кампања. Посебно је каже снажна била антићирилична чије последице још трају.
(Вести онлајн)
