Прочитај ми чланакРусија активно користи своје културне везе с православним народима Балкана, док се утицај ЕУ на регион смањује због топљења перспективе проширења ЕУ.
То пише „Фајненшел тајмс“.
У ЕУ и НАТО-у покушавају да одгонетну са које стране ц́е стиц́и наредни изазов од Русије. По мишљењу новинара „Фајненшел тајмса“, они не треба да се брину за балтичке земље, вец́ за Југоисточну Европу – Балкан.
Након деведесетих година прошлог века, које су обележили ратови на Балкану, дошло је до стабилизације захваљујуц́и подршци САД и можда далекој, али перспективној интеграцији са ЕУ, што је на крају помогло да се обједини народ бивше Југославије, као што се то десило са Француском и Немачком.
Сада, у позадини економске кризе, таласа избеглица, „брегзита“ и раста национализма у Европи, ново проширење ЕУ тешко да може да се предвиди, док Доналда Трамп изгледа уопште није заинтересован за земље на маргини Европе, пише лист. Та чињеница отвара Русији могуц́ност да пружи отпор ширењу утицаја ЕУ и САД и да покуша да измени савезе, па чак и границе.
„Москва користи своје културне везе са православним словенским народима.“
Према речима аутора чланка, каква год превирања да се дешавају на Балкану, рука Москве ц́е бити негде около. Он тврди да је покушај октобарског државног удара у Црној Гори, који су прво приписивали српским националистима, у ствари био организован уз подршку руских специјалних служби, како би се засметало да земља уђе у НАТО. Воз који је кренуо према Косову са натписом „Косово је Србија“ произведен је у Русији. Осим тога, Русија подржава националистички расположеног председника Републике Српске Милорада Додика, који позива на отцепљење од Босне и Херцеговине, а у кризи у Македонији подржава страну коју не подржава ЕУ.
Како би се у региону пружио отпор Русији и како се не би дозволило присуство руске војске, САД и ЕУ треба да се боре за симпатије становника Балкана. Без обзира на саветнике и чиновнике Доналда Трампа, као и на његове личне ставове и погледе, постоји вероватноц́а да ц́е САД остати заинтересоване за развој Европе.
Уосталом, чак и ако је перспектива уласка Балкана у ЕУ магловита, Европа поседује полуге утицаја на ту ситуацију. Као извор помоц́и, инвестиција и по трговинским односима ЕУ значајно превазилази Русију. Без обзира на културне везе са Русијом, практично цео миграциони талас са Балкана одлази у Европу.
Међутим, мало је обец́ања и инвестиција од Европе како би се ситуација исправила. ЕУ треба да се бави овим регионом много више, сматра аутор чланка. Потребно је пажљиво пратити развој ситуације, борити се против руске пропаганде, а европски лидери треба стално да посец́ују регион, како би показали да Балкан и његове проблеме схватају озбиљно.
„Пре свега, за то је потребна политичка воља. Без тога најпроблематичнији угао Европе може да се сурва у своју тамну прошлост, што може да има опасне последице по читав континент“, закључује „Фајненшел тајмс“, преноси „Спутњик“.
