Прочитај ми чланакБритански Фајненшл тајмс објавио је данас текст о рушењу старе зграде Генералштаба у Београду и договору који је постигнут између српских власти и зета Доналда Трампа, Џареда Кушнера да његова фирма зида луксузни хотел на тој локацији. Лист наводи да је тај "договор студија случаја о томе како мала несврстана држава може да се припреми за Трампов могуц́и повратак у Белу куц́у, и да то такође одражава појачани фокус Запада на Србију у тренутку када је одвајање од њене историјске сродне душе, Русије, постало приоритет".
Текст Фајненшл Тајмса преносимо у целости.
Вец́ 25 година, прометном саобрац́ајницом у центру српске престонице, доминира поцрнела граната бившег југословенског Министарства одбране. Намерно је остављен какав је био након што су га НАТО бомбе уништиле 1999. током рата на Косову.
Ипак, сада ово светилиште српског национализма треба да буде срушено и преуређено у блистав хотел и апартмански комплекс. Инвеститори су, од свих места, из Америке — старог противника Београда, који је током 1990-их два пута водио војне интервенције НАТО-а да осујети српску агресију у региону.
И није реч ни о каквим старим америчким финансијерима.
Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа и бивши виши саветник, на челу је „Аффинити Партнерс“, инвестиционог фонда који подржава Саудијска Арабија, а који стоји иза договора, и Ричард Гренел, истакнути бивши помоц́ник Трампове администрације који одржава блиске везе са бившим председником, који је посредовао у томе.
Договор је студија случаја о томе како мала несврстана држава може да се припреми за Трампов могуц́и повратак у Белу куц́у, кажу аналитичари. То такође одражава појачани фокус Запада на Србију у тренутку када је одвајање од њене историјске сродне душе, Русије, постало приоритет.
Александар Вучиц́, председник Србије од 2017. године, инсистира да је договор у потпуности пословни подухват и умањује идеју „qуид про qуо“.
„Веома сам поносан на то“, каже он за Финанциал Тимес.
„Ово ц́е довести више инвеститора и људи у Београд. Онда ц́емо имати Трамп хотел, хотел Ритз . . . Имац́емо све врло брзо. Ти људи који су преговарали у име Американаца били су веома професионални. Њихови захтеви нису били лаки.”
Али договор се чини и очигледно политичким; супротна страна је ипак српска држава. То поставља Вучиц́а да има блиску везу са Белом куц́ом у случају победе његовог колеге националистичког популисте, Трампа, на изборима у САД у новембру.
Гренел, отворени, да не кажемо борбени Трампов савезник, који се наводи као потенцијални државни секретар, ако бивши председник освоји други мандат, први је изнео идеју о таквој инвестицији у Београду када је био Трампов изасланик за Балкан.
То је било повезано са широм визијом подстицања америчких инвестиција у Србију како би се покушала везати за западну сферу утицаја и ослабити њен стари однос са Русијом, према људима укљученим у споразум. Гренел воли да то представља као начин да помогне односима САД и Србије да се помакну из прошлости, као одјек америчких инвестиција у Токију након 1945. године.
„Верујем да смо предузели значајне кораке у повлачењу Србије од утицаја Русије и Кине и приближавању САД“, каже он за ФТ.
„Такође препознајем да треба више да се уради и посвец́ен сам томе“, додаје.
Да би спречили критике овог споразума од стране моц́ног десног српског националистичког лобија, који је снажно промосковски орјентисани, инвеститори су се обавезали да ц́е на том месту изградити споменик жртвама НАТО бомбардовања, у консултацији са српским архитектама.
Истовремено, Кушнер планира да инвестира у пројекат луксузног туризма у оближњој Албанији на радост њеног премијера Едија Раме.
„Потребан нам је супер луксуз као што је пустињи потребна вода“, каже Рама, додајуц́и да су Кушнер и Гренел направили увертиру у Албанију пре него што су се окренули инвестирању у Србију. Једина разлика је, додаје, у томе што је у Албанији првобитни приступ био Кушнер, а не Гренел.
„У Србији је сигурно Гренел био уводничар, а овде не“, каже Рама.
У Вашингтону је најава споразума покренула питања о могуц́ем сукобу интереса ако се Трамп врати на функцију. Гренел и Кушнер су то одбацили, тврдец́и да се понашају као грађани. Кушнер је рекао да у случају другог Трамповог мандата нец́е имати улогу у администрацији.
У Европи, Вучиц́, који је деценију доминирао домац́ом и регионалном политиком — три године као премијер Србије, а затим седам као председник — сматра се класичним маневаром од клађења да се игра против Америке и ЕУ против Русије и Кине.
Чак и док је сарађивао са Трамповим савезницима — и све ближе са Бајденовом администрацијом, Вучиц́ је неговао однос са ривалом америчке велике силе, Кином, ради улагања. Он је такође одржавао сентименталну везу Србије са Москвом, иако углавном преко проксија и док је руског председника Владимира Путина држао на дистанци. Српски националисти, моц́на сила у унутрашњој политици, виде Русију као словенску сродну душу.
Срби имају „прорачунату“ љубав према Кини, каже Срђан Богосављевиц́, водец́и истраживач јавног мњења у Србији, и „ирационалну“ љубав према Русији.
Сходно томе, Србија је једна од само две европске земље — друга је Белорусија — која не подржава санкције Русији. Што се тиче Пекинга, Србија и Мађарска биле су једине две европске земље које је председник Кине Си Ђинпинг посетио у мају, после државне посете Француској. Кина је уложила много и често је на врху српских истраживања јавног мњења као најпопуларнија страна сила.
Па ипак, истовремено, Вучиц́ је подстакао везе са француским председником Емануелом Макроном и залагао се за сарадњу са ЕУ на развоју потенцијално највец́ег европског рудника литијума у западној Србији, пројекта вредног више милијарди евра. Вучиц́ инсистира да је његов циљ чланство у ЕУ, највец́ем трговинском партнеру Србије.
Она је кандидат вец́ 12 година, али је мало напредовала у превазилажењу забринутости ЕУ због њене посвец́ености владавини права и нерешеног статуса бивше покрајине Косово.
