Прочитај ми чланакИзборе је власт оправдавала наставком, односно, убрзањем, реформи на путу Србије ка Европској унији, али је сваки изборни циклус имао обрнути учинак – реформе је успорио.
Од доласка Српске напредне странке (СНС) на власт пре пет година, била је само једна година, 2013, у којој није било избора. Последња петолетка готово је, дакле, цела проћердана на изборе циклусе, што редовне, што ванредне, који су коштали више до девет милијарди динара или нешто мање од 80 милиона евра. А изгубљено време за реформе је, сасвим сигурно, још већи трошак него овај монетарни, пише Радио Слободна Европа.
„Суштина није у новцу иако то јесте много новца за наше услове, чак ни ових пет милијарди динара потрошених на ванредне услове нису толики проблем колики је проблем изгубљено време, блокирање парламента до кога сваки пут дође у изборном процесу. Ми имамо само за два ванредна изборна циклуса безмало годину дана паузе у раду парламента“, рекла је истраживачица у нишкој невладиној организацији Национална коалиција за децентрализацију Јована Страхинић.
Према недавном истраживању ове организације, у последњих пет година на изборе је потрошено најмање девет милијарди динара, од чега је више од 60 одсто – 5,4 милијарде динара – потрошено за ванредне изборе.
За тим ванредних парламентарним изборима није било никакве потребе јер је влада имала стабилну већину у парламенту.
Изборе је власт оправдавала наставком, односно, убрзањем, реформи на путу Србије ка Европској унији, али је сваки изборни циклус имао обрнути учинак – реформе је успорио.
Према налазима Националне коалиције за децентрализацију, законодавна активност у изборним годинама била је и до 30 одсто мања. Због ванредних скупштинских избора 2012. и 2014. године укупна пауза у доношењу закона износила је 11 месеци.
Да евроинтеграције због честих избора нису убрзане него успорене, није промакло ни Бриселу, подсећа Јована Страхинић.
„И сами извештаји Европске комисије о напретку Србије кажу да се реформе успоравају због избора, да су избори ‘прекинули законодавну активност’ или ‘ограничили напредак у имплементацији постигнутих споразума са Косовом’. И то је чињеница, сви знамо како нам изгледају и градови и држава оног тренутка кад крене прича о томе да ће се ићи на изборе. Све стаје и причамо само о изборима“, резигнирано констатује Страхинић.
Сви избори, све што има везе са демократијом, екстремно је јефтиније од било ког другог политичког система, најпре појашњава Наим Лео Бешири, извршни директор Института за европске послове, али упозорава на овдашњи проблем злоупотребе демократије и демократских процедура зарад личне или користи политичких странака.
Прошли ванредни парламентарни избори су најбољи пример такве злоупотребе с обзиром на чињеницу да је владајућа странка имала комотну парламентарну већину, те није било никакве потребе да расписује превремене изборе.
Српска напредна странка са својом коалицијом на власти је пет година, а за то време три пута су расписивани избори – што редовни, што превремени, констатује Бешири.
„Не постоји ниједан оправдани разлог за расписивање ванредних парламентарних избора, па тако ни за ове који се евентуално најављују да ће бити расписани идуће године заједно са изборима за град Београд. Сматрамо да би тако нешто било катастрофално по демократске принципе јер онда грађани почињу да губе поверење у демократију пошто им та демократија почиње да изгледа као метод да би се одређене политичке елите и људи око њих богатили“, подсећа Бешири.
То је, наводи Бешири, проблем – „злоупотреба демократских процедура које треба да омогуће грађанима да изразе своју вољу на редовним изборима“.
„Наравно да је у реду имати ванредне изборе уколико то политичке констелације налажу, али у последњих неколико година за тим заиста није било потребе јер је владајућа Српска напредна странка са својим коалиционим партнерима имала стабилну већину“, аргументује Наим Лео Бешири.
Од демократских промена 2000. године само је једна влада у Србији – влада Мирка Цветковића од 2008. до 2012. године – издржала цео законом прописани мандат од четири године.
