Прочитај ми чланакФранцуски председник Емануел Макрон боравиће у Београду 29. и 30. августа. Ово је трећи светски лидер који у кратком року долази у Србију. Иако председник Александар Вучић то покушава да представи домаћој јавности као свој дипломатски подвиг, истина је мало другачија. Макрон долази по обећано, као што је био случај и са кинеским председником Си Ђинпингом и немачким канцеларом Олафом Шолцем. Овог пута кључна реч не мирише на добро - нуклеарни отпад.
Из Председништва Србије у четвртак је потврђено да ће француски председник Емануел Макрон боравити у Србији 29. и 30. августа. Ову посету председник Србије Александар Вучић дуго је најављивао, а да је дефинитивно постигнут договор рекао је на отварању Српске куће у Паризу током Олимпијских игара.
У сваком случају, ово ће бити трећа по реду посета неког високог страног званичника Србији од почетка године.
Прво је у мају долазио кинески председник Си Ђинпинг, затим је јулу у Београду био немачки канцелар Олаф Шолц.
Иако је Александар Вучић сам себе похвалио речима да је “мало светских лидера имало такве посете у тако кратком року“, јасно је да оне нису изазване дипломатским умећем српског председника, већ чистим интересом.
Си Ђинпинг је у Србију дошао да би осигурао даљу сарадњу са Србијом, а то значи нове инфраструктурне пројекте за кинеске компаније, нове кинеске кредите под тајним условима и нове дозволе за злоупотребу српских природних ресурса.
Канцелар Немачке Олаф Шолц дошао је у Србију по литијум.
Приликом његове посете Београду званично је договорено отварање рудника у Србији, упркос противљењу велике већине грађана Србије.
Што се Макрона тиче, већ дуго се говори о томе шта би могао бити разлог за ову посету.
Након што је власт са Вучићем на челу Французима дала управљање београдским аеродромом, градњу београдског метроа, након што је договорена куповина француског наоружања, на ред је дошао нуклеарни отпад.
Познато је да Француска има проблема са његовим складиштењем, а теорија о томе да би се то могло дешавати у Србији, отворена је након потписивања Меморандума о разумевању са Француском електропривредом.
Откуд план о складишту у Србији?
Овај Меморандум потписан је 5. априла. Иначе, Француска електропривреда је највећи произвођач електричне енергије у Европи, а око 70 одсто електричне енергије црпи из нуклеарне енергије. Тада је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила да је потписивање овог меморандума од историјског значаја за нашу државу. Истакла је и да је њиме предвиђена могућност сарадње у развоју решења за складиштење енергије, али је негирала наводе да ће се у Србији складиштити нуклеарни отпад. Истакла је да таква могућност постоји само ако би у Србији постојало нуклеарно постројење у оквиру којег се гради инфраструктура за складиштење.
Недуго након тога посланик СНС Зоран Драгишић поднео је Скупштини Србије Предлог закона о престанку важења Закона о забрани изградње нуклеарних електрана.
Александра Колаковић из Института за политичке студије сматра да намере очигледно постоје.
Србија мора да прође експертизу
“Потписани Меморандум је доста широког карактера, али ми знамо да Француска има експертизу у тим областима. У питању је један дуг процес у којем Србија у том контексту мора да прође кроз експертизу и стекне знање у тој области. Из тог разлога, мислим да ће за сада да се крене са преношењем знања и комуникацијом између француских и српских стручњака. А докле ће ови споразуми ићи и до којих ће се фаза развијати, остаје да видимо. Много ће рећи исход разговора Макрона и Вучића који ће бити наредне недеље”, каже Колаковић.
Она сматра и да то свакако неће бити једина тема предстојеће посете, већ да постоји читав спектар ствари о којима ће бити речи.
“Оно што ми можемо да знамо јесте да ће главни разлози бити они који се тичу војне и привредне сарадње. Дакле, када кажем војне сарадње, пре свега мислим на тај уговор који се дуго помиње у нашој јавности за куповину рафала, а када говоримо о привредној сарадњи, ми имамо тај успон француско-српске привредне сарадње од 2019. Ту су и бројни пројекти, као и инфраструктурални пројекти, од аеродрома до београдског метроа, а ту су и пројекти који залазе у сфере одрживе економије и развоја, екологије”, рекла је Александра Колаковић и даље навела:
“Са друге стране, ту је и сарадња у области науке, која је већ почела. Помињее се и вештачка интелигенција, а ту су и наравно оне важне теме које су увек доминантне. То је, пре свега, питање евроинтеграције Србије, у којем Француска игра значајну улогу. Константна тема, неминовна за Србију, јесте питање Косова и Метохије”.
“Морамо да радимо на коришћењу нуклеарне енергије”
Подсетимо, Александар Вучић је свега неколико дана након потписаног Меморандума, отпутовао у Париз. Тада се срео са Макроном, а једна од главних тачака дневног реда била је сарадња у енергетици. Посебно у области нуклеарне енергије.
Вучић је тада истакао да би се Србија у снабдевању струјом „спасла“ ако би до 2035. године успела да направи нуклеарни реактор.
“Морамо да радимо на коришћењу нуклеарне енергије јер до три године трају припреме, а седам година траје изградња, тако да то траје најмање 10 година. Да све завршимо и до 2035. године, ми бисмо тиме земљу спасли за све што доноси и вештачка интелигенција и електрификација мреже“, казао је Вучић и додао да су чланови Српског нуклеарног друштва спремни „да знањем помогну иницијативу државе да се у будућности ослони на нуклеарну енергију“.
