Прочитај ми чланакФранцуски председник Емануел Макрон неће "учинити планету поново великом" радећи ово што тренутно ради, пише "Политико".
„Политико“ додаје да је покушајем да уведе закон о повећању пореза на гориво у намери да се бори против климатских промена ненамерно ишао наруку америчком председнику и заправо уназадио напоре у борби против глобалног отопљавања.
Годину дана након што је француски председник одговорио на политику америчког колеге Доналда Трампа и његово одбацивање Париског климатског споразума парафразом његовог слогана, Француска се нашла у хаосу.
Насилни протести на улицама Париза и широм Француске су уследили након покушаја Макрона да уведе закон о повецању пореза на гориво.
Протести који већ месец дана трају у Француској би могли да пошаљу поруку политичарима широм света да би увођење већих пореза на фосилно гориво могли да им угрозе каријере, нарочито након што је сличан неуспели покушај у Аустралији допринео да премијер те земље поднесе оставку.
Дилема са којом се сада Макрон суочава требало би да буде упозорење свима да „зелена политика“ не може да се одвоји од питања као што су неједнакост и социјална правда, али постоји ризик да це свет из ситуације у Француској научити погрешне лекције, и то у тренутку када се широм Европе води расправа о томе како створити економију без велике производње штетних гасова.
Разлог зашто је Макронова политика пропала није, међутим, због тога што је требало да опорезује фосилна горива, већ зато што је лоша, регресивна политика која је најјаче погодила најсиромашније.
Она је у контрасту са, на пример, британском политиком, која је пажљиво спроведена тако да се умањи притисак на домацинства. Британски приступ је довео до великог смањења емисије гасова.
Десетине других земаља су успешно увеле напредне порезе а да при том нису наишле на велики отпор у народу.
ПАРИЗ УЛАЗИ У ТЕШКУ НОЋ: 125.000 "жутих прслука", скоро 1.000 ухапшено https://t.co/u6ujUy8m1Y
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 9, 2018
Политико такође наводи да би спроводење еколошке политике требало да значи пружање шансе да се изграде нове индустрије и чистије технологије, да се створе нови боље плаћени послови и боља будућност.
Постоје приче о успеху широм света које то доказују, тако на пример у САД индустрија соларне енергије запошљава више људи него гасни и нафтни сектор заједно.
Макрон би, да је обратио пажњу, приметио да најефикаснија климатска политика не подразумева опорезивање сиромашних, већ се она, напротив, тиче улагања у зелене алтернативе, док законодавство истовремено треба да спречи најгоре загађиваче да непотребно користе застареле, прљаве технологије, преноси Блиц.
Да, опорезивање горива има своју улогу, али то је само један од опција. Калифорнија, на пример, захтева од аутоиндустрије да нуди еколошкија возила. Шпанија и Канада смањују коришцење угља у индустријама. Широм света јавна улагања у изворе чисте енергије, као што су на пример ветропаркови, показују да она може да буде и најјефтинија енергија.
Лидер који озбиљно жели да се позабави климатским променама мора такоде и да озбиљно затражи дозволу од свог гласачког тела да то и ради.
Да је Макрон слушао свој народ, одабрао би напредније, популарније и на крају, ефикасније начине да се бори портив загађења.
