Прочитај ми чланак
Оно што нас издваја од осталих медија, јесте снажна жеља да својим читаоцима пренесемо све оно што не могу да виде на телевизији, да прочитају у новинама, или сазнају из неког другог од медија окупиране Србије.
Једна од ствари које се игнорише је истина о ставовима Хрвата, како просечан Хрват размишља, и са којих позиција гледају на нас. Због тога смо одлучили да интервјуишемо младог хрватског политичара Франа Чирка, председника младежи Хрватске чисте странке права. Млади Франо је приватно врло фин младић, успешан студент математике, и можемо вам рећи да су његови ставови оно што мисли доста младих људи у Хрватској.
Зашто је ћирилица у Вуковару неприхватљива за праве Хрвате?
Ћирилица није проблем сама по себи. Проблем је у начину на који се она уводи те у стварном разлогу због којега се она уводи. Ћирилица се у Вуковару уводи насилно, без пристанка велике већине Хрвата, али и многих Срба. Према чланку 8. Уставног закона о правима националних мањина двојезичност се у поједине градове и опћине мора уводити „са сврхом поштивања припадника националних мањина и хрватског народа, развијања разумијевања, солидарности, сношљивости и дијалога међу њима.“
Но, како увођење двојезичности у Вуковару наилази на велики отпор међу Хрватима, онда то увођење нема ни смисла јер се директно коси с Уставним законом. Штовише, увођење ћирилице у Вуковару је неразумно јер сигурно неће развити разумијевање и сношљивост између Хрвата и Срба у Вуковару, већ ће учинити управо супротно.
Како је хрватска власт унапријед знала на какве ће реакције наићи насилним увођењем ћирилице у Вуковару, можемо са сигурношћу утврдити да су прави разлози увођења ћирилице потпиривање нових немира и међунационалних тензија, а све у сврху прикривања правих и суштинских проблема у Хрватској.
Анте Павелић је особа одговорна за смрт 700 хиљада до милион Срба. Како гледате на повијесну лићност Анте Павелића и наслеђе НДХ? Да ли сматрате усташки покрет део вашег идентитета?
Анте Павелић је најконтроверзнија и најдемонизиранија особа у хрватској повијести. Митологија о тој особи је толико јака да је у Хрватској врло тешко, практички забрањено, рећи ишта изван контекста те митологије, па чак и када неком срећом добијете понешто медијског простора за квалитетно објашњење. Стога, у пар реченица, пред аудиторијем Вашег портала, тешко да могу рећи нешто озбиљно и квалитетно, а што неће наићи на велико згражање Ваших читатеља.
Једино што могу рећи јест то да се Павелића, Усташки покрет и НДХ гледа искључиво кроз митологију Јасеновца и наводног покоља стотине тисућа Срба, Жидова и Рома, а за које никада нису изнесени знанствени докази, нити су пронађени посмртни остаци који би барем приближно потврдили споменуте бројке, за разлику од комунистичких злочина над Хрватима, али и Србима, за које се данас властитим очима можемо увјерити да су се заиста догодили. Наравно да не негирам одређене неупитне злочине и убијања у НДХ. Сваки тај злочин по мени заслужује најстрожу казну, а за што су бројне усташе и били кажњени од стране НДХ.
Но, сматрам да Усташки покрет припада прошлости, те се данас ми њиме не можемо идентифицирати. Наравно, тај је покрет дио наше повијести јер се радило о једном од најјачих и најдосљеднијих револуционарних покрета за остварење хрватске државне независности. Препоручам читатељима да на Wикипедији прочитају Начела Усташког покрета и нека их објективно проуче. Вјерујем да би већина Вашег читатељства одмах потписала ова начела уколико би се она односила на српски народ и Србију.
Зашто мрзите Тита када је он толико пуно урадио за Хрватски народ?
Тито није ништа добро учинио за хрватски народ. По његовом је налогу по завршетку Другог свјетског рата побијено више стотина тисућа Хрвата, што свједоче више од 1500 евидентираних масовних гробница у Словенији, Хрватској и БиХ у којима се налазе живи докази масовних ликвидација хрватских војника и цивила од стране Титових партизана. Тито је за вријеме своје владавине тисуће Хрвата слао у смрт и затворе само због пјевања хрватских пјесама, посједовања емигрантских часописа, критизирања власти или пак због спомена било какве хрватске државе.
За вријеме Тита кренуло је уништавање хрватског села агресивном урбанизацијом, те масовно исељавање Хрвата у земље Запада. Такођер, за вријеме Тита кренуло је убрзано духовно уништење Хрвата, а што и данас настављају они који су прошли кроз Титову политичку школу.
Колико је чланство у ЕУ добро за Хрватску? Да ли сте за излазак Хрватске из НАТО пакта?
Чланство у ЕУ није нимало добро за Хрватску. ЕУ је постала једна наддржава којом влада једна мала скупина бирократа и финанцијских олигарха који за циљ имају поробити еуропске народе у финанцијском, духовном и сваком другом смислу, а националне идентитете еуропских народа свести на понижавајућу разину најобичнијег фолклора.
ХЧСП је од почетка био против уласка Хрватске у НАТО. Та организација под кринком „борбе против тероризма“ на очиглед цијелог свијета манипулира народима и државама, те ствара све више трагичних сукоба диљем свијета. Но, занимљиво је уочити како су ти исти „терористи“ створени и инсталирани од стране оних који воде НАТО. Најсвјежији примјер је Исламска држава (ИСИЛ) чије је борце донедавно финанцирао и наоружавао НАТО у борби против Башар ал-Асада у Сирији те у насилном рушењу врло стабилног Гаддафијевог режима у Либији.
Да ли подржавате независност Косова?
Косовски Албанци могу бити примјер цијелој Еуропи како се чува и јача властита нација на одређеном етничком простору. У свим политичким и друштеним приликама у којима су се налазили, косовски Албанци марљиво су десетљећима радили на својој бројности и очувању националног идентитета.
Десетљећима су се налазили на самом врху таблице наталитета у Еуропи, те до проглашења независности „догурали“ до тога да су сачињавали 90% становништва Косова. На тај начин су један дио Балкана, који је некада заиста био „срце“ Србије, „освојили“ на потпуно легитиман начин. Према томе, по мени Албанци заслужују независност ако ју желе.
Нитко Србима не може бити крив за то што су албанске обитељи подизале 10 и више дјеце, а српске једно или двоје те затим отишли за Београд или Војводину у „бољи“ градски живот, док су се Албанци задовољавали с косовском „биједом“. За то Србима не могу бити кривци ни Албанци, ни Американци, већ једино они сами. Наравно, не негирам утјецај вањског фактора, но то је била само точка на „и“ коју су Албанци искористили.
Да ли сте се ваша странка икада одрекла идеје Хрватске до Дрине? Подржавате ли бошњаке у БИХ против Срба? Имате ли територијалне претензије на Срем и Боку Которску? Да ли подржавате мађарски сепаратизам у Војводини?
Наше жеље су једно, а реалност је друго. БиХ, Сријем и Бока Которска повијесна су станишта хрватског народа кроз стољећа, а већи дио повијести ти су простори и службено били дијелови Хрватске. Но, од пуког зазивања „Хрватска до Дрине“ или „Хрватске до Земуна“ ми немамо ништа. Ми се залажемо за то да Република Хрватска (РХ), као национална држава хрватског народа, потпомаже Хрвате изван РХ на начин да поспјешује њихово демографско, господарско и морално стање. С гледишта националних интереса, то су нам стратешки једни од најважнијих приоритета.
Не подржавамо нити један међунационални сукоб, па тако ни сукоб Бошњака и Срба.
Колико сам упознат, мађарски сепаратизам у Војводини и није на некој високој разини. Но, с обзиром на то да је велики дио Војводине кроз повијест одувијек и етнички и политички био мађарски, подупирем сва настојања Мађара у томе да остваре она права која ће сачувати Мађаре на њиховим повијесним стаништима.
Хрватска је изгласала резолуцију против Војислава Шешеља и прогурала сличну резолуцију у ЕУ парламенту. Ћему толико страх од Шешеља? Зашто саборска резолуција због политичара из изванпарламентарне странке?
Хашки суд је искључиво политички суд у чију правичност не вјерујем, а чије пресуде стога не признајем, па ме особно ни једна пресуда тог суда посебно не узбуђује. Узбуђује ме једино то што Хрватска протууставно признаје Хашки суд, те тиме предаје свој правосудни суверенитет у руке политичког суда свјетских моћника и допушта да тај исти суд суди хрватским војсковођама као задњем олошу.
Једина смо држава у повијести која је након побједе у рату тако олако предала цијело своје војно врховништво у милост и немилост неких страних судова. То је међународна срамота, без обзира на пресуде. Иначе, ХЧСП је још 1996. године поднијела захтјев за провјеру уставности Декларације о сурадњи с Хашким судом и до данас нисмо добили одговор.
Што се тиче резолуције о Шешељу, сматрам да она нема никакву вриједност. Ти исти који су изгласали резолуцију о Шешељу изгласали су све могуће законе, декларације и резолуције које су експресно уништиле Хрватску у задњих 20-ак година. Они глуме „Хрвате“ тамо гдје је лако „бити Хрват“, а нису ни „Х“ од Хрвата када треба бранити хрватске националне интересе о којима овиси судбина Хрватске. Дакле, резолуција о Шешељу је квази-доказивање проданих политичара да им је стало до националних интереса, а заправо их боли брига и за Шешеља и за националне интересе.
Како коментаришете изјаве српских и хрватских политичара о некаквој регионалној сарадњи Србије и Хрватске. Да ли ми имамо било каквог простора за сарадњу?
Хтјели или не хтјели, Хрватска и Србија као сусједне државе морају сурађивати. Оно на чему се дефинитивно мора порадити јест лијечење рана 20. стољећа, али не онако како то замишљају тзв. борци за „људска права“ и „толеранцију“. Први корак би био коначно рјешавање проблема несталих у посљедњем рату.
Такођер, ако се не може пронаћи консензус око барем дијела повијести хрватско-српских односа (што не сматрам немогућим), онда се барем може утврдити консензус око неких битних ствари везаних за будућност. Не морамо се грлити и глумити лажно „братство и јединство“, но не би смјели допустити да односи Хрватске и Србије буду такви да нас искра дијели од рата. То је изразито битно јер не смијемо допустити да постанемо „асови из рукава“ свјетских сила који, када то одговара њиховим геополитичким и другим интересима, овдје лако могу изазвати ратне сукобе. Не смијемо дозволити ситуацију гдје ће вањски фактор једном искром овдје опет направити клаоницу.
Колики део хрватске омладине размишља као ви?
Више него што јавност мисли. Већина их се боји изнијети своје мишљење, па аутоцензурирају сами себе чак и у приватним разговорима. Но, кроз године дјеловања увјерио сам се да већина младих Хрвата, више или мање, размишља као и ја – националистички, домољубно, правашки.
