Прочитај ми чланакУ Србији, земљи кандидату за улазак у ЕУ која се последњих година удварала и Москви и Пекингу, јако је видљив пресек конкурентних "коронавирус дипломатија".
Како се убрзава пандемија коронавируса, водећи играчи гледају како да употребе „меку моћ“ и „помоћ“ да испуне своје спољнополитичке циљеве, пише британски лист Гардијан у чланку под насловом „Како се коронавирус дипломатијом Русија, Кина и ЕУ такмиче за наклоност Србије“.
Foto: Thinkstock
ЕУ тиме покушава да докаже да приче о европским вредностима и солидарности нису само празне приче, за Кину то је промена наратива да представи земљу као решење за коронавирус, не његов узрок, наводи лист. Русија користи скромније ресурсе са максимумом ефеката, са руским војним возилима која се крећу кроз Италију или авионом пуним опреме послатим у САД који је делимично произвела компанија под санкцијама.
Американци, усредсређени на себе под администрацијом Доналда Трампа, у великој су мери одсутни из игре коронавирус дипломатије, наводи лист.
Како пише Гардијан, прво су Кинези дошли у Београд са авионима пуним опреме и шест медицинских стручњака да помогну да се координише национална политика за сузбијање ширења коронавируса, председник Србије пун емоција пољубио је кинеску заставу из захвалности и критиковао Европу због недостатка помоћи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 13, 2020
Затим су дошли Руси који су авионом допремили мање важне али ипак добродошле ресурсе војним авионима уз велику медијску пропраћеност. Коначно су дошли Европљани указујући да су ту били све време и да су знатно више средстава дали него Русија и Кина заједно.
У Србији је, наводи лист, све почело 15. марта када је председник Александар Вучић прогласио ванредно стање. Истог дана је председница ЕК Урсула фон дер Лајен у саопштењу наговестила забрану извоза медицинске опреме из ЕУ блока, што је разбеснело Вучића и изазвало његове емотивне критике упућене Унији.
Вучић је рекао да европска солидарност не постоји да је то бајка и да је послао писмо јединима који могу да помогну, а то су Кинези. Он је од Кине тражио материјал, опрему и савете за борбу против пандемије и убрзо затим авион је слетео у Београд.
Један европски дипломата на сужби у Београду рекао је да то није баш нешто што би желели да чују од владе која тврди да ради све што може да уђе у ЕУ. Међутим, како указује Гардијан, било је критика и у Шпанији и Италији око недостатка координисаног европског одговора на коронавирус, а за оне који су ван блока као што је Србија то одбијање се осетило још снажније.
Кина је радо ускочила у тај простор, наводи Гардијан. Српски званичници кажу да кинески стручњаци који су остали у земљи сада воде владину политику одговора на коронавирус. За разлику од већине у Европи Сбрија следи кинески модел изолације чак благих случајева коронавируса у великим привременим болницама, радије него да повери људима да се самоизолују.
Кинези су препоручили и карантин типа оног примењеног у Вухану, рекао је један српски званичник али то је било одбачено зато што српска јавност то не би прихватила, али је зато уведен строги полицијски час и пун карантин за старије.
Обећано масовно тестирање још није разрађено и има извештаја да је процедура тестирања хаотична, пише Гардијан, међутим, како наводи, српски званичници се надају да ће рана примена строгих кинеских мера значити да ће земља избећи епидемију великих размера као ону виђену у западноевропским земљама.
Русија је, указује лист, такође послала помоћ углавном у облику раствора за дезинфекцију за болнице и улазе стамбених зграда. У Москви опозиција се жали да Кремљ шаље опрему у иностранство ради пропагандних поена док лекари код куће немају основне ствари. У Србији помоћ је добродошла, мада се има осећај да је помпа око испорука можда преувеличана у односу на њену праву корист.
Од Вучићевог испада, ЕУ такође ради на томе да покаже како је помогла Србији. Делегација ЕУ је указала да је дато више од 200 милиона евра у поклонима и преко 250 милиона евра у зајмовима да се помогне медицинским објектима последње две деценије. Лабораторија коју је финансирала ЕУ, преусмерена је за потребе лабораторије за тестирање на корона вирус. Додатних 93 милиона евра је ЕУ обећала у краткорочном и средњорочном периоду у борби против коронавируса и његових последица.
