Прочитај ми чланак

ГАШЕЊЕ ПРЕДУЗЕЋА и масовни откази у више фаза

0

privatizacija-660

„Одлагање рокова приватизације за стратешка предузећа само ће одложити стварање армије незапослених и затварање преузећа. Неће у једном дану без посла остати 50.000 људи, већ ће се тај процес одвијати у више фаза“, сматра секретар Већа Самосталног синдиката Србије Зоран Михајловић.

Влада Републике Србије усвојила је Предлог закона о изменама и допунама Закона о приватизацији којим се предлаже да предузећа од стратешког значаја, као и привредни субјекти на КиМ буду изузети у односу на постојећи рок за приватизацију

За фирме од стратешког значаја продужен је рок у коме држава штити предузећа у реструктурирању од плаћања повериоцима.

Циљ предложеног закона је да се успешно реши судбина предузећа у којима постоје услови за приватизацију и да се олакша поступак приватизације, наводи се у саопштењу Владе Србије и додаје да предложене измене имају за циљ да се утврди реално стање имовине, обавеза и капитала у предузећима и одреди њихова стварна тржишна вредност.

У саопштењу се не прецизира о којим предузећима је реч, као ни нови рокови за приватизацију, а медији спекулишу да су нека од предузећа која се налазе на списку: ФАП из Прибоја, пољопривредни комбинат ПКБ, произвођач лекова „Галеника“ и дневни лист „Политика“.

Министар привреде Жељко Сертић раније је најавио да ће Влада предложити измене неколико чланова Закона о приватизацији којим ће се за годину дана продужити рок „државне заштите“ за стратешка предузећа.

Према његовим речима, предузећа којима ће држава продужити заштиту биће изабрана по прецизним критеријумима, а имаће и орочену заштиту.

За остала предузећа која се не налазе на списку, рок је остао непромењен, па ће у тим предузећима од 31. маја повериоци моћи да наплате своја потраживања, због чега ће највећи број тих фирми, отићи у стечај.

Коментаришући измене закона о приватизацији економски аналитичар Бранко Драгаш за Спутњик каже да ова одлука Владе запараво не значи ништа конкретно и да ће, како наводи, бити настављена пљачкашка приватизација која траје од 2001. године.

„Влада је изабрала само оне фирме које наводно хоће да заштити, а у ствари их унапред припрема за познате шпекуланте, какав је рецимо случај са предузећем ФАП из Прибоја. Наставља се иста промашена неолиберална политика распродаје без икакве стратегије и плана. У питању су лични разлози, без економске логике“, сматра Драгаш.

Он наглашава да је неспорно да је Влада Србије за одлуку о продужењу рока добила одобрење ММФ-а.

„Влада Србије не може ниједну одлуку да донесе без одобрења ММФ-а. Све што предлаже ММФ треба одбацити, јер је контрапродуктивно и штетно за економију националних држава. Владе које уништавају привреду своје земље имају подршку ММФ-а и Светске банке а уз њихову помоћ и долазе на власт“, наглашава Драгаш.

Одлука Владе о продужетку рока изнуђена

Одлука Владе да поједина предузећа изузме од прописаних рокова за приватизацију је изнуђена јер другог решења није било, оценио је у разговору за Спутњик секретар Већа Самосталног синдиката Србије Зоран Михајловић.

„Ово неће дати никакво позитивно решење у будућности. Иако се Влада бави том проблематиком дуги низ година, а задње три године веома интензивно, никако да се конкретно крене у решење проблема. У последњих пар месеци заправо се ништа није дешавало, иако је било најављено да ће најпре бити решен проблем 188 предузећа предвиђених за стечај, као и да ће тек после тога отпочети приватизација за преосталих 500 предузећа, каже Михајловић.

У питању је само пролонгирање проблема, истиче Михајловић и оцењује да се у међувремену ни за једну од ових фирми неће наћи позитивно решење.

„Имаћемо само одлагање армије незапослених и затварање преузећа. Неће у једном дану без посла остати 50.000 људи, већ ће се тај процес одвијати у више фаза“, сматра Михајловић.

Приватизација се спроводи стихијски, без икакве стратегије и отварања нових радних места. Уместо улагања у опрему и конкретних инвестиција која би економски оснажила предузећа пре приватизације, субвенцијама је само оджаван социјални мир, закључује Михајловић.

(СПУТНИК)

7 коментара “ГАШЕЊЕ ПРЕДУЗЕЋА и масовни откази у више фаза

  1. Аца Тодоровић каже:

    Комунистички режим је после другог светског рата одузео предузећа и земљиште капиталистима али комунисти као све власти после наводног пада комунизма нису знали ни хтели да поставе привреду Србије на здраве ноге и да управљају предузећима. Већина ових фирма које треба да се приватизују односно да се дају тајкунима на коришћење и пљчкање, није никад ни радило позитвно, већ су власти приказивале лажне позитивне резултате да би се њима хвалили и чували социјални мир.. Велика је недоумица, оставити државна предузећа у власништву државе која ће да поставља неспособне партијске кадрове које такви неће моћи да ураде ништа добро за предузећа и раднике или продати тајкунима који ће одпустити раднике а предузеће уништити.
    Мој предлог је да се све фирме које не послују позитивно продају под условом да ће нови власник својом хипотеком гарантовати да ће предузеће радити, неће смети да смањи број запослених и радницима и држави мора да све обавезе и плате. Ако би неко на такав начин купио онда би морао да се залаже да то предузеће ради иначе ће остати и без предузећа и без своје имовине која му је била под хипотеком.

    1. Mile Tranzicija каже:

      Pozdrav Aco. Pod uslovima koje u svom komentaru navodiš niko neće kupiti propale Srpske firme. Sve što je do sada privatizovano, direktno i indirektno platili su građani Srbije kroz razne subvencije date tzv. stranim investitorima. Sam znaš da se one kreću od 5 do 9.000 eura po radnom mestu. To ti je čist profit za strane investitore, a ekstra profit je jeftina radna snaga koja se plaća umesto minimum 1.500 eura u zapadnim zemljama, 200-300 eura ovde. Inženjer ovde košta 500-600 eura, umesto 3-4.000 eura u npr. Italiji. Što se tiče bivše Juge, matori Zagorac je sa svojom ekipom znao da proda proizvod. Nekada je Zastava godišnje proizvodila i prodavala 200.000 do 250.000 automobila, a sada jedan Fijat jedva proizvede 50.000 u Kragujevcu i nema gde da ih proda. Da ne spominjem „Sever“-Suboticu, „IMT“ „Yumco“ „MIN“, i još stotine uspešnih firmi iz bivše Juge. Aco, da se razumemo, nisam Jugonostalgičar, ali izgleda da su socijalistički direktori mnogo bolje znali da rade svoj posao od ovi današnjih partijski postavljenih likova.

    2. Аца Тодоровић каже:

      Слажем се да треба укинути субвенције страним инвеститорима, чак им не би требало ако се не мора,дозволити да купују наша предуећа. Јесте била велика производња аутомобила у Застави, јер је заставин аутомобили били најјефтинији у Европи и најлошији а нашим радницима у Титово време је било једино могуће купити такав ауто. Такав је стандард био.Западне земље нису куповале наше аутомобиле. Американци су узимали југиће од нас па се спрдали са њим, јер још 1984 год, није испињавао њихов стандард да поседује климу, а амери су куповали само да се Југославија не би окренула Русији.И тада су нам Италијани опрмили Заставу уваливши застарелу технологију по којој се могла производити само једна врста аутомобила. Било је фирми које су радиле и добро попут ових који си навео, али 70% предузећа и у старој Југославији није радило позитивно већ се штампањем пара покривали губици и чувао социјални мир. И дан данас држава на тај начин покрива губитке државних предузећа. Тек пред крај комунистичкиог режима било је искаљених директора који су успевали да воде успешно предузећа, али се комплетна привреда није заснована на чврстим ногама, па је брзо све пропало. Комунистички директори су остајали дуже на својим местима па су стицали искуства, сада се сваке 2-3 г мењају, дођу без икаквог знања и искуства и немају времена да било шта науче. само је питање да ли и могу да науче. Зато је боље привтизовати државна предузећа али да буде под строгом контролом државних а да државне органе контролишу грађани. Приватнику није у интресу да предузеће пропадне већ да ради добро. Што су нама ниске плате не треба да кривимо приватнике већ владу која одређује плате. Осим Енглеске где је власник фабрике Форда педесетих година прошлог века подигао плате својим радницима за 400% и рекао ако моји радници не могу да купе ауто нећу ни да га правим, све остале државе су законима подигли плате радницима.
      Ја јесам за приватизацију, али под овим условом које сам написао и то није ништа ново, тако су радили Енглези, када би им нека фирма пропала.
      Поздрав!

    3. draganche каже:

      Druze Jugic je krs auto ali si mogao da se odvezes sa njim od tacke A do tacke B i ono sto je najbitnije moglo ga je priustiti bar 70% porodica. O odrzavanju i delovima koji su mogli da se kupe na trafika necu ni da pricam.
      Koliko porodica ili gradjana danas moze da kupi najjeftiniji nov auto bez obzira ciji je?

    4. Аца Тодоровић каже:

      Данас свака породица има ауто, а неке чак и по два. У време ћопавог већина нису могли а неки нису ни хтели да купе ни половни ауто. Мој отац је успео захваљујући интернату завршио занат и од 1960 г. увек је имао ауто. први нови ауто купио је фићу 1976г. Тада смо живели смо на селу, већина комшија није имало аутомиобиле, па се сећам да су мог оца често будили ноћу у 3,4 сата да некога од старијих комшија вози код доктора. Већина грађана аутомобиле су тек покуповали почетком деведесетих, када је Милошевић дозвољавао слободан увоз аутомобила.
      Данас народ има пуно више него за време ћопавог, само је и више незадовољнији, јер зна да у неким другим државама може лепше да се живи.
      Било би добро да имамо домаћу индустрију аутомобила јер за ту фабрику аутомобила радило би још неколико мањих преузећа. Такав је случај у западним земљама, мала и средња предузећа раде за велике фирме и тако привреда функционише. Код нас по наговору ММФ све странке пропаргирају да је спас у малим и средњим предузећима али у таквим предузећима не може ништа озбиљно да се произведе. Надам се да ће у будућности нека власт схватити да само покретањем великих фирми као што је фабрика аутомобила Србија може бележити раст привреде.

    5. Mile Tranzicija каже:

      Aco, ja radim u privatnoj firmi srpskog kapitala koja je poslovno uspešna. Radim na poziciji menadžera i znam koja je cena tog uspeha. Rad, rad, i samo rad. Od države nikada nikakvu pomoć nismo imali, uglavnom je pomagala stranu konkurenciju. Što se tiče plata, redovne su i za naše prilike solidne za nas 20-tak iz tehničkog i komercijalnog sektora, ali su strašno daleko od plata za isti posao na zapadu i istoku (Evropa i Rusija). Pošteno, radnici, kao tvorci proizvoda su loše plaćeni. Da te podsetim, kad bi radnici imali veće plate, našem poslodavcu bi bio manji PROFIT. Radnike i onako danas, na žalost, svi tretiraju kao prolaznu, potrošnu robu. Nema sindikata, svaka ideja o njegovom osnivanju se smatra uvodom u samoupravljanje, što je nedopustivo. To što je meni dobro, ne znači da je sistem dobar. Sve to je suviše surovo, Aco. Pozdrav.

    6. Аца Тодоровић каже:

      Maле плате радника су први проблем економске кризе. Сигурно да би твом послодавцу био мањи профит ако би само он подигао својим радницима плате а да то не ураде и остали послодавци. Свака фирма и она која производи и она која продаје, зависи од продаје. Производи се продају купцима а купци су углавном грађани Србије. У Србији скоро може све да се произведе што је потребно за човеков живот, али народ(купци) не могу да купе све што им је потребно јер немају довољно новаца. У Србији има преко милион не запослених( они нису купци и потрошачи) скоро још милион има који примају пензије и плате које износе половину од потрошачке корпе. Што значи да ми немамо довољно купаца за наше производе. Када би плате биле веће куповна моћ грађана била би већа па би произвођачи лакше и више продавали свој производ. Произвођачи би могли и више да производе за већу производњу потребно је више радника па би се тако запошљавали незапослени, повећањем броја радника повећала би се и потрошња па би се још више повећала производња и зарада послодавац би тада била већа.
      Ово ја нисам измислио, тако су радиле скоро све развијене земље у Европи. Швајцарска је од 1989-1991, повећала минималне плате са 900- 2100 франака, и онда је тек кренула права изградња путева и зграда. Када је су власти Швајцарске доносили законе о повећању плата капиталисти се нису бунили јер су знали да тако добијају армију потрошача. У Русији је такође, од када је Путин дошао на власт плате повећане 18 пута. Наша унија послодаваца се противи повећању плата радницима, а послодавци своје производе немају коме да продају. Зар нису будале у Унији послодаваца. Послодавци раднике виде само као што кажеш потрошну робу која им служи да стекну неки капитал, али не знају да су ти радници заправо и потрошачи.
      Такође велики проблем економске кризе је смањење броја становника. Нас сваке године има мање за бар 30 000 становника, то је 30 000 мање потрошача и зато пада производња јер губимо потрошаче. Такође западне државе највише су се развиле када су поред повећања плата повећавале и број становника примајући емигранте из сиромашних земаља. Такође и Русија повећала број становника јер Путинова влада издваја велику суму за новорођену децу.
      Код нас се све ради наопако плате се смањују, број становника се смањује, зато се и производња и продаја смањује. Ни једна странка у Србији нема у програму повећања плата, једино економиста Бранко Драгаш се залаже за постепено повећање плата радницима. Поздрав!

Коментари су затворени.