Прочитај ми чланакИз дана у дан видимо голим оком маглу загађења упркос сунчаном дану и читамо вести о катастрофалном ваздуху које гуши и трује Београд. Вредности загађујућих честица често премашују дозвољене лимите. Издвојили смо пет највећих загађивача који утичу на здравље Београђана и нашу престоницу сврставају у врх светске листе градова у којима ваздух уме да буде опасан по живот.
Београд у огромној мери загађују и највећи загађивачи у Србији, који се налазе у оближњем Панчеву, Смедереву, Колубари, Војводини…
Спалионица у Винчи
На само 14 километара од центра главног града Србије налази се “Винча”, највећа “планина смећа” у Европи, која се простире на око 70 хектара и на којој се дневно одлаже и по 1.500 тона смећа.
Када се у Винчи спаљује отпад, то осети скоро читав град. Осим што, због честих пожара већ деценијама доприноси загађењу ваздуха, постоји и опасност од контаминације самог тла, где се подземне воде загађују и самим тим долазе у контакт путем пијаће воде до грађана.
Град је одлучио да проблем са депонијом отпада реши тако што је у септембру 2019. Године склопио уговор са Суезом, француски гигантом у области управљања отпадом и водом, за изградњу спалионице. План за ову депонију уврштен је у Нацрт националне стратегије управљања отпадом.
Међутим, Иницијатива Не давимо Београд више пута је упозоравала да уговор са Суезом крије чињеницу да је заправо договорена приватизација депоније у Винчи и изградња спалионице која ће донети огромне финансијске обавезе са катастрофалним последицама на буџет града, комуналне трошкове грађана и значајно повећати загађење ваздуха.
Поред своје катастрофалне штетности по градски и буџете грађана, објаснили су и да са собом носи огромне ризике по здравље великог броја људи.
“Последица спаљивања отпада настаје огромна количина пепела који се шири у ваздуху. Делови летећег пепела, ситне честице ПМ10 и ПМ2.5, довољно су мале да удисањем могу да се пренесу до плућа и као такве веома су опасне по здравље људи. Додатно, спалионица ће у ваздух ослобађати канцерогене супстанце за које у Србији не постоји лабораторија која може да измери њихово присуство”, упозорили су.
Термоелектране Никола Тесла
На око 30 километара од ужег градског језгра, у приградској општини Обреновац смештене су Термоелектране “Никола Тесла” – светски познат и признат загађивач ваздуха. Ова постројења нашла су се на деветом месту на листи највећих загађивача сумпор-диоксидом на свету, док се Србија свеукупно нашла на 18. месту, показује последњи извештај Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА) и организације “Гринпис”.
У извештају који су објавили ЦРЕА и “Гринпис” наведено је да су електране на угаљ примарни извор емисије сумпор-диоксида у Индији, Кини, Јужној Африци, Труској, Сједињеним Америчким Државама, Казакстанум, Украјини, Аустралији, Русији, Србији и Бугарској. Што се тиче самих термоеленергетских постројења, ТЕ “Никола Тесла” је на листи од њих 50 заузела високо 9. место. Већи загађивачи налазе се једино у Јужној Африци, Индији и Турској.
Мирко Поповић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), каже да овакви резултати нису изненађујући.
“‘Никола Тесла’ емитује неколико пута више сумпор-диоксида него што му је дозвољено. То је старо постројење које нема уређаје за одсумпоравање димних гасова који су у ЕУ обавезни и наравно да јесте један од највећих загађивача”, рекао је Поповић за Нова.рс.
Подсећа да ЕУ од 2001. године има Директиву о великим ложиштима са којом је увела обавезу смањења сумпор-диоксида, азотиних оксида и прашкастих материја, да би 2010. усвојила Директиву о индустријским емисијама којом је увела још стриктнија правила за ове емисје.
“Дакле, ЕУ је законском директивом успела да смањи емисије, пре свега из термоелектрана. Међу земљама које лошије стоје од Србије, нема ни једне на коју се односи Директива ЕУ”, каже директор РЕРИ.
Понавља да се Србија обавезала да поштује поменуте прописе ЕУ, али да код нас “не постоји владавина права и да ЕПС не поштује законе”.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 25, 2021
10 топлана
Ваздух се загађује и сагоревањем фосилних и других горива за грејање. У ову групу извора загађивача спадају топлане, које су или део даљинских система грејања у градовима или служе за грејање јавних установа – болница, школа… Топлане које су део даљинских система користе гас, а оне остале угаљ и мазут. У Београду има 10 топлана које фунционишу у оквиру система даљинског грејања – Нови Београд, Коњарник, Дунав, Медаковић, Вождовац, Баново Брдо, Церак. Миљаковац, Вишњичка Бања и Миријево. Ту се списак потенцијалних загађивача ове врсте не завршава.
Судећи по ономе што можемо прочитати на званичној презентацији Београдске топлане су свесне важности и утицаја који имају на животну средину.
“Заштита животне средине је један од приоритета наше пословне политике. Константним спровођењем Програма гашења котларница и прикључења објеката на систем даљинског грејања елиминишемо све аспекте загађења које, природно, генеришу топлотни извори: емисије у ваздух, воду, загађење земљишта и стварање отпада. До 2020. године угасили смо више од 1.200 котларница, које су као енергент користиле мазут (тешки дериват нафте) и угаљ. Смањењем емисија и имисије продуката сагоревања пре свега загађујућих материја (сумпор-диоксида, азотних оксида, прашкастих материја, чађи, и таложних материја) побољшавамо квалитет ваздуха не само у околини наших топлотних извора (топлана), већ и у граду Београду и шире. Праћење емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште, пре свега угљен диоксида, је дуго један од параметара успешности рада наших енергетских постројења”, стоји на интернет презентацији. Да ли је све то само декларативно или се спроводи и у пракси процените сами.
Саобраћај (дизел кршеви који у уређеним земљама нису дозвољени)
И у појединим презентацијама и документима наводи се да се удео загађења ваздуха из саобраћаја креће од 13 одсто у Земуну, до 40 одсто код Ветринарског факултета. Као једна од најзагађенијих улица у Београду често се помиње Булевар деспота Стефана, која је позната и по веома густом и динамичном саобраћају.
Стручњаци из области екологије као “најзаслужније” за загађење које потиче из саобраћаја именују застарела возила. На београдским улицама је доста аутомобила старијих од 14 година, а има и доста возила са дизел моторима.
Неки би рекли да је реч о сиромаштву, али још се памти изјава председника Србије у којој је почетком прошле године објаснио да је, заправо, реч о расту стандарда.
“Око 20 одсто укупног загађења долази од друмског саобраћаја. Дакле пораст стандарда, повећање стандарда. Данас у Београду имате 650.000 аутомобила. То вам је за готово двоструко више него пре 10 година. Толико смо, посебно у последњих четири-пет година, увећали стандард становништва”, поручио је Вучић.
Индивидуална ложишта (мимо закона ложе и гуму, пластику…)
Милион домаћинстава у Србији користи дрва, доста користи и угаљ, углавном је реч о нажалост неефикасним шпоретима који не сагоревају дрво до краја и не акумулирају топлоту довољно. Тако да оно што јесте излаз из ситуације дугорочно, јесте помоћ грађанима да превазиђу ту ситуацију у којој се налазе, или кроз ширење мреже система даљинског грејања, које се базира на гасу”, каже Огњан Пантић из организације цивилног друштва „Коалиција 27“ која се бави заштитом животне средине.
Квалитет ваздуха у домаћинствима која спаљују чврста горива за кување или огрев често и до 100 пута премашује безбедносне границе остављајући трајне последице на здравље чланова породице. Изложеност високим концентрацијама штетних материја у ваздуху је посебно изражена међу популацијама жена и деце који проводе највише времена у затвореном простору.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 25, 2021
