Прочитај ми чланакВанредна ревизија збирки у Етнографском музеју требало би да покаже тачан број експоната који недостају. Бивши директор Драгомир Антонић поднео кривичну пријаву, већ сутрадан експресно смењен
ШТА се од драгоцених експоната налази у београдском Етнографском музеју, а којим предметима се губи траг, биће познато по окончању ревизије свих збирки, која је у току. У фундусу музеја, како сазнају „Новости“, недостаје један од вредних експоната – прстен Драге Машин који јој је поклонио краљ Александар. Нажалост, ово није једини пример.
Нешто слично актуелној ревизији, започео је угледни етнолог Драгомир Антонић чим је, пре 17 година, дошао на чело Етнографског музеја. Годину и по дана по постављењу поднео је кривичну пријаву против Н. Н. лица због сумње да је уништено 3.527 културних добара из збирки музеја. Међу тим предметима било је чак 211 експоната тзв. А категорије! Антонић је по подношењу пријаве експресно смењен, скоро без образложења и све је учињено како би се овај скандал забашурио. До данас није познато шта се догодило са кривичном пријавом и ко је крив за оштећење предмета.
– Мене су, као етнолога, пре свега, занимали предмети, односно збирке музеја и њихово обезбеђење – каже за „Новости“ Драгомир Антонић. – Не могу да будем директор музеја ако не знам колико има предмета у њему. Једанпут неко каже да има око тридесет хиљада, други пут око педесет хиљада. Хтео сам да знам шта сам примио и за шта одговарам.
Антонић каже да се већ после месец и по дана покајао зато што је прихватио директорско место:
– Схватио сам да недостаје много експоната, нема бројева картона, није рађен опис предмета. Негде има више картона о истом предмету, негде их нема. Дао сам налог кустосима који воде збирке да ми попишу први инвентарски и последњи инвентарски број за последњих шест месеци. И ту је настала паника.
Наш саговорник објашњава да поједини руководиоци збирки немају тачан попис предмета, па стално говоре о реинвентарисању како би од једноставног посла направили мистификацију.
– Они који су радили свој посао како треба могу и да приложе тачан број предмета који су инвентарисани, да вам кажу предмет је ту и ту, покажу картон у картотеци, забелешке… Дакле, суштина је у попису.
Свих ових година у Етнографском је актуелна обавеза да се пребројавају основна средства и ситан инвентар, тако да су столови, столице, шифоњери, џезве, решои, хефталице, лустери… уредно пребројавани и сравњивани, док се приликом пописивања збирки појављивало на десетине картона без предмета, или предмети за које нико није знао како су и када доспели у музеј.
– У музеју су важни експонати, а не столице и пепељаре – каже Антонић. – За годину дана неколико нерадника није успело да направи попис, али су успели да ме смене.
У разговору са запосленима у Етнографском музеју сазнајемо да је већина њих (против Антонића је било само њих 13) и данас уверена да је бивши директор смењен јер је „открио нешто велико“.
ЋИЛИМ ОД 20.000
ПРЕДМЕТИ који су се нашли у кривичној пријави уништени су могуће услед нестручне дезинсекције. На текстилним предметима са украсима од веза од бакра, сребра, позлате (попут народних ношњи КиМ) појавиле су се прогореле рупе на текстилу. Стручњаци су утврдили да је до тога једино могло доћи због неадекватног чувања, руковања и нестручне конзервације. Неки етнолози пак сумњају да нису сви експонати страдали већ да су неки завршили и на „црном“ тржишту. Као пример наводе да пиротски ћилим на аукцијама достиже цену и до 20.000 евра.
