Прочитај ми чланакГде је умрла солидарност, бивша југобраћо? Где смо се то тако историјски жестоко растали да ни по питању културног блага и историјске баштине српског народа на Косову нисте показали ни минимум поштовања и солидарности са Србијом? Срамота!
Је ли то Индонезија политички и културно ближа Србији од Словеније, Хрватске, Црне Горе и Македоније? Или је Индонезија гласала против чланства Косова у Унеску зато што у Индонезији нема Срба, а у бившим југорепубликама живе и Срби, који су, наравно, пуноправни грађани у свему, осим по питању културне баштине на Косову? Пошто Србе у Словенији, Хрватској, Црној Гори и Македонији проблем заштите културних, историјских и црквених добара на Косову, јелте, уопште и не интересује. Ко је то и када утврдио? Па владе тих држава гласају у Унеску против интереса дела својих грађана, Срба.
Или Индонезија има самосталну и суверену спољну политику, а бивше југорепублике је немају? Па су све, сироте, изложене притисцима Немаца, Британаца, Американаца, Јупитеријанаца? А сви су напуштали Југославију под изговором да желе да буду „своји на своме, самостални и суверени”. Сада испада да државе, бивше југорепублике, или нису самостални чиниоци своје спољне политике, то јест уопште нису суверене, или свесно иду против интереса државе Србије. Трећег нема.
Дођу ми у сећање стари филмски журнали, који су се емитовали пре сваке биоскопске представе у оној Југославији. Од тршћанских криза, посебно оне из 1974. године и масовних народних митинга са стотинама хиљада учесника, од Скопља, Ниша, Београда, па све до Љубљане, некадашњег братства и јединства, масовних митинга „Трст је наш” и „Своје не дамо, туђе нећемо”, до данашњих дана и срамног гласања бивше југобраће у Унеску.
Српски војници гинули су 1918. за западне границе Словеније, Михајло Пупин је директно заслужан што је Блед остао у Словенији, то му је уосталом признато недавно приликом откривања његовог споменика управо на Бледу. Србија је 1941. домаћински примила на хиљаде Словенаца, које је нацистичка Немачка прогнала из дела Словеније који је директно прикључен Трећем рајху. А представник Словеније на гласању у Унеску није могао барем да изађе до тоалета у моменту гласања. Је л’ то, господо, опет притишћу Немци? Као 1941. године. Макар до тоалета, екселенцијо!
Гласање Хрватске, Црне Горе и Македоније већ је у домену патологије. Док културна јавност у тим срединама „знаковито шути”, оне свој нови културни, национални и државни идентитет упорно граде на антисрпским ставовима. Свесно, под притиском, или у недостатку аутентичности, није ни важно. Али свакако није паметно за будућност. Ни њихову ни нашу.
У односима између држава свето правило јесте реципроцитет. Односно, ако желиш да те други поштују, прво мораш да поштујеш себе.
Србијо, памти.
Извор: Политика
